Džonatan i Tina su me pozvali da sa njima sledeći vikend idem u Ubud na
seminar kontemplativne molitve. Prvo bismo u četvrtak proslavili Thanks Giving (ćurka k'o na televiziji), prespavala bih kod
njih, a onda bismo se u petak ujutru uputili za Ubud u neki, kažu,
prelepi hotelčić koji gleda na pirinčana polja i vulkan. Tamo bi nas desetoro
ostalo do nedelje uveče.
Mnogi su već i bili na tom "seminaru". Nije to baš seminar, mi nemamo srpsku reč za to, "retreat" (ritrit). Bukvalno se prevodi sa "povlačenje", a to je standardna praksa ovde na Baliju za sve. Ljudi odlaze na joga retreat-ove, vegetarijanske, masaže, čišćenja organizma... To je jedan od razloga zašto je Bali tako popularan. Nađu ljudi neko idilično mesto i tamo provedu par dana uživajući u prirodi i razmišljajući o smislu života ili ceni kartona mleka, kako kome milo.
Ja sam im se već pridružila bila na kontemplativnim molitvama nedeljom uveče, ali ovo bi trebalo da bude prava stvar. Nekako nedeljom nikad nema vremena da završim ono što započnem.
Nego, šta je to kontemplativna molitva? To je nešto poput meditacije nad Biblijom. Neko pročita odeljak iz Biblije dva-tri puta, ali umesto da sad tu sedimo i tumačimo šta je pisac želeo da želi, samo se trudimo da čujemo jednu reč ili frazu ili ideju. Dozvolimo da nam se nešto istakne u tom pasusu, kao da nam odzvanja u umu, a onda razmišljamo samo o toj reči/frazi/ideji kao da stoji za sebe, kao da nije deo Biblije, već samostalna misao. Tina je celom tom procesu dodala i bojice, maske, tempere, četkice, papir... Umesto da samo besmisleno razmišljamo i osećamo se jako pametno dok u stvari krademo Bogu dane, mi sednemo i pišemo, crtamo, komponujemo... i osećamo se jako pametno dok krademo Bogu dane.
Meni se ovaj koncept baš dojmi. Što bi moja drugarica Sandra rekla, to je ili najveće sranje na svetu ili najgenilanija stvar ikada smišljena. Ja mislim da je dobra podloga za bilo kakvu umetničku radionicu i prevazilaženje stvaralačke blokade derivativnim putem. Samo bih ja razvila to malo drugačije i ne bih se ograničila na Bibliju.
Mnogi su već i bili na tom "seminaru". Nije to baš seminar, mi nemamo srpsku reč za to, "retreat" (ritrit). Bukvalno se prevodi sa "povlačenje", a to je standardna praksa ovde na Baliju za sve. Ljudi odlaze na joga retreat-ove, vegetarijanske, masaže, čišćenja organizma... To je jedan od razloga zašto je Bali tako popularan. Nađu ljudi neko idilično mesto i tamo provedu par dana uživajući u prirodi i razmišljajući o smislu života ili ceni kartona mleka, kako kome milo.
Ja sam im se već pridružila bila na kontemplativnim molitvama nedeljom uveče, ali ovo bi trebalo da bude prava stvar. Nekako nedeljom nikad nema vremena da završim ono što započnem.
Nego, šta je to kontemplativna molitva? To je nešto poput meditacije nad Biblijom. Neko pročita odeljak iz Biblije dva-tri puta, ali umesto da sad tu sedimo i tumačimo šta je pisac želeo da želi, samo se trudimo da čujemo jednu reč ili frazu ili ideju. Dozvolimo da nam se nešto istakne u tom pasusu, kao da nam odzvanja u umu, a onda razmišljamo samo o toj reči/frazi/ideji kao da stoji za sebe, kao da nije deo Biblije, već samostalna misao. Tina je celom tom procesu dodala i bojice, maske, tempere, četkice, papir... Umesto da samo besmisleno razmišljamo i osećamo se jako pametno dok u stvari krademo Bogu dane, mi sednemo i pišemo, crtamo, komponujemo... i osećamo se jako pametno dok krademo Bogu dane.
Meni se ovaj koncept baš dojmi. Što bi moja drugarica Sandra rekla, to je ili najveće sranje na svetu ili najgenilanija stvar ikada smišljena. Ja mislim da je dobra podloga za bilo kakvu umetničku radionicu i prevazilaženje stvaralačke blokade derivativnim putem. Samo bih ja razvila to malo drugačije i ne bih se ograničila na Bibliju.
Нема коментара:
Постави коментар