Bila sam danas u imigraciji, predala papire, treba da dođem za nedelju dana po vizu. Onda sam otišla u malu nabavku, došla kući, ručala, počistila sobu, istuširala se, obnavljala malo indonežanski, pa na gamelan. Nismo imali radionicu plesa sa Tinom, pa sam mislila provešću mirno veče u sobi, uzmem neku večeru za poneti, spravim si čaj, švrljam internetom, čitkaram... kad pred vratima Agus i Šarka (Agus je Šarkin drugar, nekad prati naše radionice plesa na gitari. Balinežanin je sa japanskim crtama lica na svog dedu, koji je ovde bio okupator tokom II Svetskog Rata, ali je ostao posle kapitulacije Japana i pomagao Balinežanima u borbi protiv Holanđana kolonijalista. Jako ljubazan i fin, pleonazam?). Njih dvoje došli po mene da idemo na ples, nisu znali da je otkazano. I tako zasedosmo mi na mojoj terasici, ja se rastrčala da ih ugostim koliko mogu, u nekom trenutku svratila i Radka, pa nas spopale neke silne bube raznih oblika, boja i mogućnosti. Pobila sam ih mali milion. Agus me zavitlavao da ću se reinkranirati u bubašvabu jer ih ubijam, a ja se mislim, onda će Ratko Mladić da se vrati kao musliman, što je verovatno fer karmička kazna za njega, ali ne mislim da je pravedno prema muslimanima.
Onda sam krenula da metem te silne bube, ali one ostavljaju neku sluz za sobom, pa nakon što sam pomela, ne bilo mi zapoveđeno, ja uzela džeger i šampon za pločice, pa udarila u ribanje. Mislim da su moji gosti to malo pogrešno shvatili, kao da mi oni prljaju sobu, pa su se pokupili i otišli. Ali zato ja sobom već sat vremena hodam bosa i tabani su mi još uvek čisti (u međuvremenu sam se i istuširala)! Divota.
I dan je bio sunčan i nije padala kiša i skoro sve je bilo baš fino (saobraćaju nema leka).
Sutra škola (ženski ples, muški je otkazan), a navečer Šarka i ja idemo kod Džonatan i Tine da gledamo neki film. Verovatno ćemo zgotoviti i neku laganu večeru. Ja ću napraviti salatu sa narendanim krastavcima i kiselim mlekom, nema pavlake, ali kiselo mleko je stvarno kiselo mleko. Ovde ga zovu "čist/glat jogurt" (naspram slatkog ili sa voćem ili nekom već aromom), dok ono što mi zovemo jogurt je njima "jogurt za piće/pitki jogurt", ali za razliku od "jogurta za piće" koji je grozna vodotečina, ovo je prava stvar. Nije slatko, tačno je gusto kako treba i kašika tog "jogurta" je bila najbliža osećaju kuće koji sam do sada ovde imala.
Volim vas!
P.S. Čini mi se da kiša upravo kreće da pada ili lišće šušti od vetra, nikako ne razlikujem. Ne, kiša je! Pljusak se mnogo lakše razlikuje. Pljusak rekli bismo mi kod kuće, ovde je to samo kiša.
Нема коментара:
Постави коментар