понедељак, 30. април 2012.

temperatura 38 i naviše

Slaba, grlo me malo boli kad gutam, ali sve  u svemu mislim da ću sutra biti kao nova.

Danima je bilo grozno, prvo sam jako loše spavala noć između nedelje i ponedeljka, valjda temperatura došla u snu, a onda sam se ujutru probudila u nekom ni na nebu ni na zemlji stanju, a svaka koščica i zglob me bole. I tako ceo dan. Nisam htela da popijem ništa, jer kao prvo ta temperatura je tu da se izbori sa nečim pa ne bih da je ometam, a kao drugo, ako je denge ne smem da pije ništa što proširuje krvne sudove.

Onda mi bolje jedan dan, ali tako denge radi, loše, dobro, najgore. A i kad pomisliš da si dobro, dovoljno je pola sata hoda i već moraš da spavaš koliko se umoriš.

Ko zna, možda sam uspela da je preživim bez odlaska kod lekara, kao Minu.


Ljubim.

петак, 27. април 2012.

čas u punom kostimu








Jako sam umorna na slikama, rano je, imali smo ceo čas pendeta pre kostimiranja, a onda još dva puta prešli u kostimu u kom je jako teško disati. POkreti su potpuno drugačiji i trebalo bi uvek vežbati u varijanti najbližoj kostimu.

уторак, 17. април 2012.

Hristos vaskrse, a ja se rodih.






Mnogo nam je lepo bilo. Plaža, okean, hrana, igra...
Divne prijatelje imam ovde i mnogo ih volim. Već mi nedostaju, a još sam tu.

четвртак, 12. април 2012.

(nes)vest

Nemam pojma kome smo se danas molili, mislim, ja znam kome sam ja, ali čije je slavlje bilo ne znam. U svakom slučaju bilo je veliko.

Ustali smo od sabajle, u 4.30, sa muslimanima, a u 6 smo bili u ISIju. Dobili doručak, popakovali nas u autobuse, pa na put u neki hram u Kintamaniju. Jedan od najvećih. Svi u balinežanskim svečanim nošnjama

Put je bio lep, miran, krajolik divan, zelen. Ali pogled kad smo stigli?! Veliko jezero, planine, vulkan, crni tragovi lave, šume, pirinčana polja. Oči ne mogu od jednom da sagledaju sve. Kilometri i kilometri, puca pogled! Predivno.

Ondak smo stigli u hram, sva sreća među prvima, jer smo mogli na miru da se pomolimo, popijemo svetu vodicu i zauzmemo mesta. Neki su i plesali (mene zvali!, ali kasno), a mi drugi uživali. Plesovi, muzika, pozorište, mirisi, nošnje, gužva... i ručak smo dobili.

Kako se balinežani mole? Uđe grupa u portu hrama i svi posedaju na zemlju. Sa sobom ponesu darove, pre svega cveće i mirisne štapiće. Svako zapali štapić i zabode u zemlju. Kad svešetenik oglasi početak molitve, nastupi tišina i samo se čuje zvuk zvonceta. Dok zvoni zvono traje molitva. Prvo se mirisni dim štapića skuplja rukama, poput kandila u crkvi. Sklope se ruke, prislone čelu i moli se. Kad se završi zvonjava, nastane pauza. Ne znam zašto te pauze, ali tako je. A onda nova molitva. Opet tišina i opet zvono. Uzme se međ' sklopljene ruke cvet, prinese se prvo mirisnom štapiću i okadi se malo, a zatim se opet prisloni čelu i moli se. Kad se završi zvonjava, neki cvet stave za kosu, a neki ga bace za sobom. I tako tri puta. Oni koji cveće bacaju za sobom, tek treći cvet stave za kosu. A onda sveštenici krenu između redova posedanih ljudi da prskaju svetom vodom. Tj. prvo prskaju, zatim sipaju u ruke da se pije (opet tri puta) a zatim da se čovek sam polije za glavu (je l' te, tri puta). Na kraju se iz sveštenikove posude zagrabi malo pirinča i stavi se na čelo između obrva (gde crtaju ne tačkice) i na dekolte, u onu rupicu na vratu. Pirinač se ne skida već se pusti da sam spadne sa tela vremenom.

Gledam ja onu raju i samo se mislim, kako je lepo slaviti po suncu i u zelenilu, sa onim pogledom, u tolikom broju i sa plesom i muzikom. Ne kažem da je i lako, žene utegnute, po vrućini nosaju darove na glavama - nije ni čudo da su neke padale u nesvest. Ali lepo jer su boje predivne, žive i na sve strane vibriraju zlaćani ukrasi.







Eto, tako je meni bilo danas. Sad sam spremna da se onesvestim, ali nikako da zaspim, valjda sam suviše umorna.

Sutra vodim drugare na rođendansku večeru u Đimbaran, a Šarka i Radka hoće da me za vikend vode natrag u Kintamani. Neki njihov prijatelj ima kolibu na planini, u šumi! S obzirom na onaj pogled danas kom sam posvedočila, ja sam vrlo rada poći.

Volim vas!

ps Zemljotres u Aćeu, opasnostod cunamija proglašena u Indoneziji, a ja to opet saznajem od svoje majke s drugog kraja planete.

уторак, 10. април 2012.

krštenje

U nedelju smo krstili Paju.

Paja nam je već bio hrišćanin, katolik iz Češke, ali hoće da se oženi Ajrom, Balinežankom protestantkinjom, a u Indoneziji muž i žena ne mogu biti različitih vera, pa nam se Paja preobratio (ili kako se to već kaže) u protestanta.

Krsti ga je Džonatan u moru.

Evo sličica.

петак, 06. април 2012.

pobeda

što bi rekao Nemanja.

Izvinjavam se što se ovako kasno javljam, ali svirali smo na službi za protestanski Veliki Petak, pa smo posle išli na večeru i pićence, i raspričali se i zapričali. Mnogo je lepo bilo.




Ne znam da li ste ranije imali priliku da vidite instrumente koje sviramo. Ovo je smanjeno, posebno izdanje balinežanskog gamelana, samo za večerašnju službu. Ja sam večeras svirala manji instrument - đublag, a inače sviram i ovaj veliki - đegog, na koji sam naslonjena. Manji se svira "čekićem" koji Tina drži u desnoj ruci, a veliki "topuzom" koji drži u levoj. Teško ko tuč.

Elem, pobeda.

Pričala sam vam o problemima sa kartom. E pa u međuvremenu sam ja prolazila kroz silnu prepisku sa agencijom, pa sam onda uključila i avio kompaniju, citirala ugovor, Zakon o zaštiti potrošača, pričala im svoju tužnu priču, pa sam kontaktirala i Nemanju i Voju kao medije, i Milicu da zove Društvo za zaštitu potrošača i našeg ambasadora u Indoenziji.

I evo rešenja:

Mejl od Dijane iz China Airlines:

"Draga Aleksandra,

nasli smo resenje!
Dozvolili su nam da vas rerutiramo Denpasar - Taipei - Amsterdam - Beograd. Moze besplatno dokle god je povratak na istoj klasi kao sto je bio i odlazak.

Ja cu to preneti vasem agentu Stevanu u ponedeljak (posto se trenutno nalazi na nekoj obuci pa nije u kancelariji) aďż˝ vi se onda dogovorite sa nijm o datumu koji vam odgovara.

Srdacan pozdrav,
Dijana"

Samo treba da sačekamo da nas o ovome obaveste zvanično iz agencije.

Da sam bila zdrava, a ne u bolovima, sredila bih ja i ono zdravstveno osiguranje, ali nisam im zaboravila. Vratiću se ja, pa će sve pare mami da vrate!

понедељак, 02. април 2012.

mrtvo more

U petak ćemo svirati novu kompoziciju za protestanski Veliki Petak tokom pričesti. Nismo loši, tako da ne brinem mnogo, ali volela bih da imamo bar još jednu probu pre.

Ovaj iz putničke agencije mi se još nije javio, pisaću mu sutra ako ne dobijem nikakve vesti dok se ne probudim ujutru.

Malo sam se zbunila, pa sam zaboravila da pijem svoje tablete i sad mi poranila menstruaija. Moraću da nadoknadim sad dve na dan (sa ovim tabletama se tako radi ako nisi zakasnio više od tri dana). Valjda će to da zaustavi ovo preuranjeno krvarenje.