Samo da se zna, u svom okruženju ja važim za baš duhovitu osobu! I na engleskom sam jako duhovita, čini se još duhovitija nego na srpskom. A na indonežanskom sam najduhovitija, umiru ovde od smeha.
"Ja ovde došlati noseći svoj bicukla."
Nego, htedoh da vam preporučim film. Sećate se? Trebalo je sa Šarkom da idem da gledam neki film kod Džonatana i Tine. Hteli su sa nama da podele svoj dom, jug Amerike kojim sam oduvek bila očarana bez ikakvog očiglednog razloga. Nikad nisam bila tamo, pre Tine i Džonatan nisam znala nikoga sa juga, ali mediji su, valjda, čudo. Od detinje fasciniranosti Skarlet O'Harom (i ako ju je u filmu igrala Engleskinja, pročitala sam ja i knjigu), preko zgražavanja fundamentalizmom radikalnih Hrišćana (tzv. Bible belt, za referencu pogledajte još jedan dobar film, ako već niste - Jesus Camp), do opčinjenosti kantri muzikom i južnjačkim akcentom.
Moram samo na tren da zastanem kod filma "Jesus Camp" (ili, kako ga moja Mika Mala zove, "Eno ga kurac, idemo!") pre nego što pređem na the film večeri.
Upoznala sam momka u Džakarti koji potiče iz jevanđelističke porodice poput onih prikazanih u filmu i kaže sve je tačno, sve je tako kako je prikazano u filmu.
Ali, kao i uvek, to je samo jedna strana. E, film koji smo sinoćke gledali, pokazuje humaniju (ljudskiju? može li se biti više čovekom nego što već jesmo?) stranu tog okolinom indukovanog ludila. Ma nije humanija, nije ni tačnija, samo je drugačija. Druga strana ulice, ona u hladu.
Možda je odgovor na pitanje šta će biti s decom iz "Jesus Camp"-a kad porastu?
A možda je ključ u tome da ga je snimio BBC.
Ko će ga znati, u svakom slučaju sve je tu, močvare, muzika, konfederacijska zastava, oružje, Hesus, prikolice... jug.
Film je "Searching for the Wrong-Eyed Jesus".
Ja sam uživala i jedva čekam da ga gledam ponovo. OST se skida, naravno.
Trivia:
Jedan od sagovornika je Harry Crews za kog Chuck Palahniuk kaže: "Ako mislite da vam je život težak, saslušajte priču ovog čoveka." (btw da mi je neko preporučio Čaka kao pisca transgresivne fickije, u životu ne bih pročitala "Fight Club" u koji se kunem nebom i zemljom, dobro zemljom, nebom se kunem u "Autostoperskog vodiča")
Jedna od scena je iskorišćena u špici za "True Blood". U stvari cela špica je kanda mali omaž ovom filmu (uvek mi se sviđala ta špica, sad znam i zašto).
Нема коментара:
Постави коментар