kiša

i oblačno i grmi.

A baš sam planirala da odem do plaže i napokon se okupam u okeanu. Možda sutra bude lepše, ali kišna sezona je i ovako okasnila, pa ne verujem.

Jučerašnja večera je bila jako privatna, Bejliji, Minu i ja kod Ibu i Bapaka (Gospođa i Gospodin) sa njihovom ćerkom (koja ima kosu do poda, bukvalno). Ne samo da su njih dvoje vrhunski izvođači i učitelji u svojim oblastima, već su i pripadnici više kaste, kraljevskog porekla. Nadam se da vas nisam obrukala.

Kažem Bu (skraćeno od Ibu kao što je i Pak skraćeno od Bapak) i Pak jer oni nemaju klasična imena kao mi, ime prezime i to ti je za života. Takva imena se koriste samo u krugu porodice i možda najbližih prijatelja, stranci ih gotovo nikada ne čuju. Imena kojima se nama predstavljaju su opisna, tipa: gospođa prvorođena Marinković od FDUa iz Beograda ili nešto slično.

Malo sam pričala na srpskom o svojoj porodici, da bi čuli kako naš jezik zvuči, a i zato što je njihovu ćerku sramota da govori na engleskom, pa sam joj ja rekla ako ona ne priča na engleskom ja ću onda morati da pričam na srpskom i tako se ništa nećemo razumeti. Nasmejala se.

Ja sam dugo već htela da idem i na Pakove časove pozorišta senki i maski, ali od kako sam ovde, naučila sam da je baš taj oblik balinežanske umetnosti najteži, najcenjeniji i u stvari vrhunac njihovog stvaralaštva koji obuhvata sve ostale. Najlakše je naučiti jezik, zatim muziku, pa ples i na kraju pozorište senki i maski. Jedino pozorišni majstor, od svih, dobija svoje posebno zvanje - dalang.

Teško ili ne, otići ću bar na jedan čas, da vidim kako je to.

Ibu je pozvala Minu i mene da dolazimo kod nje na časove plesa, što nadam se znači po nekoj, bar povlašćenoj ceni, jer učiti kod nje bi bilo mnogo dobro. Sva sreća pa je i Minu kupila motor jer je njihova kuća na putu za Ubud, dakle daleko (recimo kao na putu za Obrenovac). Ipak, nisam sigurna koliko će Minu hteti i moći da doda još jedan čas plesa jer već, pored škole, ide kod druge dve profesorke na privatne časove i, povrh toga, na časove gamelana.

Možda vam je čudno da neko ide kod toliko učitelja, ali stvar je u tome da se plesovi ovde prenose i svaki ples (koreografija i tehnika) ima svog najboljeg učitelja. Za muziku i posebno jezik je, kao što rekoh, lakše upravo i iz tog razloga, ples se može samo od jedne osobe.

Izgleda da će kiša padati ceo dan. Trenutno je prijatno je i osvežavajuće, čak bih i duge rukave mogla da obučem, ali kad sunce udari, disaćemo na škrge.

Ljubim.