Napisala sam vam jedno podrobno i ogromno pisamce, ali mi puče net i nestade sve. Sad čujem Minoo (devojka od koje sam pozajmila komp)kako se vraća i moram da požurim. A i baterija na laptopu curi. Baš bezveze! Ali probaću da se setim svega i ukratko da sastavim opet.
Jela žute lubenice. Žute izunutra. Nekima su slađe od crvenih, meni iste, tj. ni sve crvene lubenice nisu rođene iste. U svakom slučaju slatke su i slasne i nemaju semenke! Ni crvene ni žute. Moj tata bi se nauživao, žuta mu je omiljena boja, lubenice omiljeno voće, a i ne bi morao da ih poput nekog šamana lupka, kupiš ih već iseckane.
Zelene banane su ipak nezrele banane, to smo se zeznule, ali ne mnogo, samo ih ostavite napolju i one sazreju. Postoji i druga vrsta zelenih banana koje se koriste u kuvanju, ali nismo se toliko zeznule da kupimo te. Ma, postoji more banana, npr. žute sa tankom korom, debele, sa velikim semenkama, ukusa koji vuče malo na limun. Zatim, žute koje se ne jedu sirove, već morate da ih obarite na pari prvo. Tek tako skuvane imaju ukus "regularnih" banana.
Što se kuvanja tiče, slaba vajda od toga. Devojke s kojima delim sprat i kuhinju nisu raspoložene da kuvaju, pa ne žele da podelimo troshkove i da kupimo zajedno rešo na plin. Zato kuvano jedemo u "varunzima". Često ne znam šta to tačno jedemo, ali kako svi tako i ja. Uglavnom je to pileća supa sa pirinčem u nekom obliku, piletinom ili tofuom i povrćem. Jestivo, nekad baš ukusno i jeftino. Od 0.5 do 2 evra po obroku.
Mnogo vole slatko, sladak im je jogurt (i vodnjikav), slatka im je kafa (sadrži i puter i kuva se kao turska), filtere cigareta umaču u slatku vodu (i motaju ih sa karanfiličićem - tzv. kretek cigarete)...
Stalno neko nešto poje i svira i uvek se neko nekome moli. Evo nama baš sređuju kost za neku ceremoniju pročišćenja sutra. Nosićemo saronge (tj. moje marame za plažu). Nekome kućnji haljetak, drugima ceremonijalna odežda.
Nastavak sledi.
Нема коментара:
Постави коментар