Rekapitulacija nedaća s početka sage u duhu "Vodiča"

Reciklirani email prijateljima poklonicima "Autostopreskog vodiča kroz galaksiju".

Što dobri stari "Vodič" kaže: Sve što može poći po zlu, poći će po zlu.

Stigla sam u kost do kog vodi sokače ograđeno dva metra visokim zidovima i u kom žive 4 psa, koliko sam do sad izbrojala. Zašto se odmah nisam okrenula i vratila na avion, još uvek ne znam.

Pokvario mi se toalet, polomio mi se ključ u bravi, razbolela sam se, pokvario mi se kompjuter, razbolela sam se opet (ili je to bilo isto ono prvobitno, samo prolongirano razboljevanje koje je dobilo priliku da iz pupoljka procveta u prelepu crvenu lalu koju je neko bahato ubrao i ostavio na balinežanskom suncu da se osuši), zdravstveno osiguranje nije htelo da plati troškove, bolnica je zaboravila da mi da lekove (što sam doznala iz bolničkog računa koji naravno nisu zaboravili da mi daju), kasnili su mi sa stipendijom, već nedelju dana mi govore sutra ćemo znati da li možemo da vam popravimo kompjuter (samo ja to sutra ne razumem pa mi treba prevodilac da me razočara), ušteđevina koja je trebalo da mi traje bar pola godine je potrošena...

Kako se ne bih pretvorila u Marvina ili, još gore, u one putnike koje već 900 godina drže u hibernaciji dok se čeka na utovar papirnatih maramica sa mirisom limete, iz gore pomenute svete nam knjige (str. 170), koja skoro jedina uspeva da me uteši svojim velikim, umirujućim
slovima koja čitaju BEZ PANIKE (B-E-N-Z-I-N, čudno se piše voda?!), a vi u policijsko vozilo sa Blagulona Kapa (str. 123), završiću s ovim:

skoro jedina jer mamina kreditna kartica je jedna jako utešna stvar sama po sebi, a tek da je vidite na delu!

birokratija - vogoni (str. 38)

hrana - dentrasi (str. 39)

fali mi vavilonska ribica (str. 41)

osećam se kao Artur na preistorijskoj Zemlji medj' pastoralnim radostima, možda odlučim da poludim (str. 263), s jednom razlikom: JA IMAM BOCU DŽINA!

i

Svemir je možda veliki. Stvarno mnogo veliki. Naprosto da ne poverujete koliko je neverovatno, divovski neshvatljivo, veliki, ali i Zamlja je ako nikada niste bili u svemiru.

Live long and prosper!

Čisto da pokažem još nešto od svog SF repertoara.

U potpisu,

Denny Crane (i popkulturnog)

vrlo je moguće da sam već poludela i to bez sopstvene odluke