уторак, 29. мај 2012.
понедељак, 28. мај 2012.
pendet
koji smo učile cele godine smo gore odigrale jer smo prethodne
dve nedelje svaki dan vežbale samo ređang. A i bile smo umorne, što od
proba i plesa prethodni dan (i svih prethodnih dana), što od proba i
čekanja na sam dan. Mislim da smo kasnili sa početkom dva-tri sata,
meni se i prispavalo, a ogladnele smo više puta. Ni tečnost nisam pila, jer smo se u kostime obukle još oko 3/4, au kostimu nema idenja
u toalet. Jadni moji bubrezi.
Veče je, svejedno, bilo predivno jer su mi skoro svi prijatelji došli, i to obučeni po balinežanski, i strpljivo čekali satima (opet po balinežanski). Imala sam osećaj kao da smo diplomirale.
Posle smo otišli na klopu na noćnu pijacu. Ja se presvukla u svoje apa-drapa prnje (ne Uppa Druppa by Tanja Aleksić, već apa-drapa kako mu je Bog značenje namenio) ali šminka zacementirana na licu. Gledaju me Balinežani, ne mogu da veruju. Znaju šta šminka znači, vidi da su mi drugarice u balinežanskoj odori, znači bio odalan, plesala sam. Ali, bre, sve bele?! Šta je ovo? Pa mi prilaze, pitaju je l' sam već plesala ili ću tek plesati? Verovatno hteli da gledaju. Ovde se, kaže mi Šarka, "bule" (belac/belkinja) ples posebno naručuje i plaća. Znaju, ili će biti egzotika ili će biti smeha.
Nego, Džonatan je napravio prelepe fotke, ima ih gomila, ali ću ja probati da vam okačim samo gomilicu.
I to je to.
Trebalo bi da još jednom nastupamo u Džakarti sledeće nedelje na ceremoniji zatvaranja, ali ovde čovek nikad ne može da bude siguran da će se nešto stvarno i dogoditi. Niko nas nije zvao da probamo, čak nam i datume za put stalno menjaju, a i smeštaj u kom ćemo biti.
U svakom slučaju,sad mogu da se koncentrišem na gamelan i naš nastup na Bali Art Festivalu u julu.
Ljubim.
Veče je, svejedno, bilo predivno jer su mi skoro svi prijatelji došli, i to obučeni po balinežanski, i strpljivo čekali satima (opet po balinežanski). Imala sam osećaj kao da smo diplomirale.
Posle smo otišli na klopu na noćnu pijacu. Ja se presvukla u svoje apa-drapa prnje (ne Uppa Druppa by Tanja Aleksić, već apa-drapa kako mu je Bog značenje namenio) ali šminka zacementirana na licu. Gledaju me Balinežani, ne mogu da veruju. Znaju šta šminka znači, vidi da su mi drugarice u balinežanskoj odori, znači bio odalan, plesala sam. Ali, bre, sve bele?! Šta je ovo? Pa mi prilaze, pitaju je l' sam već plesala ili ću tek plesati? Verovatno hteli da gledaju. Ovde se, kaže mi Šarka, "bule" (belac/belkinja) ples posebno naručuje i plaća. Znaju, ili će biti egzotika ili će biti smeha.
Nego, Džonatan je napravio prelepe fotke, ima ih gomila, ali ću ja probati da vam okačim samo gomilicu.
I to je to.
Trebalo bi da još jednom nastupamo u Džakarti sledeće nedelje na ceremoniji zatvaranja, ali ovde čovek nikad ne može da bude siguran da će se nešto stvarno i dogoditi. Niko nas nije zvao da probamo, čak nam i datume za put stalno menjaju, a i smeštaj u kom ćemo biti.
U svakom slučaju,sad mogu da se koncentrišem na gamelan i naš nastup na Bali Art Festivalu u julu.
Ljubim.
субота, 26. мај 2012.
cantik sekali
"jako lepa"
Ne biste poverovali koliko sam danas to puta čula.
Nije da mi nije drago, ali, kao prvo, mnogo bi mi bil odraže da sam čula "pintar" (bukvalan prevod "pametna" ali se koristi i da se nekom kaže da su dobri u nečemu, npr. "dobro govori engleski" se kaže "pametno može engleski").
Kao drugo, ja se isto osećam sad u svom kućnom haljetku, kao što sam se osećala pod svom onom šminkom i ne mogu da verujem da moram na sebe da navlačim kostim, da si malam lice i da skidam naočare, da bi ljudi shvatili da sam "cantik sekali" tj.ja.
Nego, DANAS SAM PRVI PUT U ŽIVOTU ZVANIČNO PLESALA BALINEŽANSKI PLES.
Umorna, zadovoljna, zagubila kolena negde.
Nisam pala na nos, mada zamalo jesam, i to je meni već uspeh. Ali u stvari bio je mnogo veći uspeh od toga. Uz sitne greške, odigrala sam ceo ples koji sam naučila za svega dve nedelje, na trenutke sam baš uživala i nadam se da će slike i snimci potvrditi da se nisam obrukala.
Sutra u 19h pendet. To je već zahtevniji zadatak. Toliko smo se bili posvetili ređangu prethodne dve nedelje, da smo pozaboravljale pendet. Nalazimo se na fakultetu već u 12.30h kako bismo vežbale.
Ljubim.
Ne biste poverovali koliko sam danas to puta čula.
Nije da mi nije drago, ali, kao prvo, mnogo bi mi bil odraže da sam čula "pintar" (bukvalan prevod "pametna" ali se koristi i da se nekom kaže da su dobri u nečemu, npr. "dobro govori engleski" se kaže "pametno može engleski").
Kao drugo, ja se isto osećam sad u svom kućnom haljetku, kao što sam se osećala pod svom onom šminkom i ne mogu da verujem da moram na sebe da navlačim kostim, da si malam lice i da skidam naočare, da bi ljudi shvatili da sam "cantik sekali" tj.ja.
Nego, DANAS SAM PRVI PUT U ŽIVOTU ZVANIČNO PLESALA BALINEŽANSKI PLES.
Umorna, zadovoljna, zagubila kolena negde.
Nisam pala na nos, mada zamalo jesam, i to je meni već uspeh. Ali u stvari bio je mnogo veći uspeh od toga. Uz sitne greške, odigrala sam ceo ples koji sam naučila za svega dve nedelje, na trenutke sam baš uživala i nadam se da će slike i snimci potvrditi da se nisam obrukala.
Sutra u 19h pendet. To je već zahtevniji zadatak. Toliko smo se bili posvetili ređangu prethodne dve nedelje, da smo pozaboravljale pendet. Nalazimo se na fakultetu već u 12.30h kako bismo vežbale.
Ljubim.
уторак, 22. мај 2012.
субота, 19. мај 2012.
bila svadba, evo slike
Lepo smo se proveli. Igrali, pevali, jeli, kao što i valja na svadbama. Ali... ustala sam na svadbi i izašla u sred jedne molitve. Krenuo lik da se moli da mlada
dobrovoljno i radosno prihvati mladoženjino vođstvo. Ja lepo ustala, rekla polu za sebe, a polu da drugi čuju: "Ja se za to ne molim." i otišla da popušim cigaretu dok se ne vratimo redovnom, manje šovinističkom programu.
Ne pišem vam mnogo i često jer sad sam već ušla u rutinu i nemam mnogo šta novo da vam kažem, ples, gamelan, ples, gamelan.
Spremamo se za nastup u hramu i na Bali Art Festivalu. Ozbiljna su to posla.
A i internet je jako loš, nešto se još dodatno slošio, čini mi se, proteklih mesec dana. Samo izjutra mogu pošteno da ga koristim. Nije samo da je spor, nego se i isključuje. Nekad imam samo desetak minuta da nešto zbrda-dola napišem, čisto da mama zna da sam živa, i to je to.
Ovde je zahladnelo, dan pred svadbu počela kiša i evo svaki dan nam od tad padne pljuskić. Oblačno je i mračno, a ja slinavim. Ipak, nije ni prineti kišnoj sezoni.
Juče nam je jednog od pasa iz ganga pregazio auto. I to jedinog kog sejoš i nisam plašila. Gazde, naravno, ostavile otvorenu kapiju (i ako sam ja milion puta molila da je zatvaraju kako psi ne bi izlazili u gang), a psi k'o psi istrčali na ulicu, i eto. A na moje oči. Užas!
Nadam se da ste mi vi svi dobro.
Pišite.
Ljubim!
Ne pišem vam mnogo i često jer sad sam već ušla u rutinu i nemam mnogo šta novo da vam kažem, ples, gamelan, ples, gamelan.
Spremamo se za nastup u hramu i na Bali Art Festivalu. Ozbiljna su to posla.
A i internet je jako loš, nešto se još dodatno slošio, čini mi se, proteklih mesec dana. Samo izjutra mogu pošteno da ga koristim. Nije samo da je spor, nego se i isključuje. Nekad imam samo desetak minuta da nešto zbrda-dola napišem, čisto da mama zna da sam živa, i to je to.
Ovde je zahladnelo, dan pred svadbu počela kiša i evo svaki dan nam od tad padne pljuskić. Oblačno je i mračno, a ja slinavim. Ipak, nije ni prineti kišnoj sezoni.
Juče nam je jednog od pasa iz ganga pregazio auto. I to jedinog kog sejoš i nisam plašila. Gazde, naravno, ostavile otvorenu kapiju (i ako sam ja milion puta molila da je zatvaraju kako psi ne bi izlazili u gang), a psi k'o psi istrčali na ulicu, i eto. A na moje oči. Užas!
Nadam se da ste mi vi svi dobro.
Pišite.
Ljubim!
Пријавите се на:
Постови (Atom)