Kupilo se novo kompjuter i stabilizator struje da ga ne ubije ovaj balinežanski promenljivi napon. Asus, sa intel pentium dual core procesorom od 2 ghz, 4gb memorije, nvidia grafičkom kartom koja ima svojih 1gb memorije i 2 godine garancije koja bi trebalo da važi širom sveta. Sve to za 4.700.000 IDR. Mislim da sam dobro i pametno pazarila i nadam se da se i mama slaže (njene pare).
Sad imam i kamericu pa možemo da se skajpujemo i pričamo.
Još uvek ga doterujem, instaliram potrebne programe, ali sve u svemu, lakše se diše. Evo propustila sam i ceremoniju proslave punog meseca u porodičnom hramu gazde nam zbog toga. Sva druga deca su otišla, tradicionalno doterana i lepa, ali nema veze.
Elem, gde sam ja stala sa pričom? I na koja pitanja nisam odgovorila?
Prekjuče smo imali prvi čas, više od dva sata tehnike plesa i baš je bilo dobro. Teško, bolno i super. Dobila sam upalu mišića za koje nisam znala ni da imam. Nadam se da će svi časovi biti takvi i da ću stvarno naučiti da plešem balinežanski ples. U svakom slučaju ću ga mnogo bolje razumeti i znati o njemu mnogo više. Kupila sam i neke potrebštine za časove, kain (sarong) i mider da mi drži stomak uvučen i leđa prava. Plešemo bose, pa mi ne trebaju baletanke, ali u nekom trenutku ću morati da kupim pun kostim, ozbiljniji i lepši (kain - sl. suknji, kabaja - sl. košulji, nešto poput helanki, pun korset, ukrasni pojas). Htela sam da vam ubacim link sa youtube-a balinežanskih plesačica, ali još mi nije instaliran fleš, pa ne mogu. Potražite u google balinese dance i videćete kako ću po isteku godine valjda i ja izgledati.
Prethodne dane provodim uglavnom u Gateway Community Center-u, što je hrišćansko-kulturno-društveni centar(znate već kako to Amerikanci organizuju, gledal iste serije) čiji su članovi Jonathan i Tina (u stvari, Džonatan je stariji član, jedan od tzv. vođa, zvuči malo masomski) o kojima sam vam već pisala. U petak imaju otvaranje izložbe slika i zamolili su me da budem MC večeri! Biće, je l' te, slika (Tina je ejdan od autora), balinežanskog plesa i muzike, ića i pića, naravno, i mene! Nadam se i dosta dragih i zanimljivih ljudi. Već sam tamo upoznala jedan mio par, brat i sestra, Majki i Gabi. Oni su kinesko-indonežanski mešanci hrišćanske vere (ovde ekspati hrišćanstvo nazivaju "Chinese chic thing") koji žive ovde, na Baliju i studiraju na istom Fakultetu kao i ja, samo dizajn enterijera.
Sam Centar je u Sanuru, blizu plaže (pola sata vožnje biciklom ako ne znate gde ćete tačno da se smestite na pesku) i ja se i do tamo odvezem biciklom. Treba mi, opet, nekih pola sata i ako zanemarimo vrućinu i indonežanski saobraćaj, što je jako teško, nije neprijatna vožnja. Ima mnogo rasadnika usput, između ostalgo i orhideja koje se ovde mogu naći i za svega 500 dinara.
Čak mi se čini da su i nešto pažljiviji sa mnom u saobraćaju (vidi onu ludu belkinju na dečijoj bicikli, daj da je pustimo da prođe i odalji se od nas malo).
Moja draga, rozle kineska bicikla je danas doživela i prvu opravku. Desna kočnica se malko polomila (plastika), pa je zamenjena. Besplatno, naravno, ipak sam biciklicu kupila pre svega dve nedelje.
Inače, u centru se održavaju i radionice pokreta, časovi indonežanske muzike, projekcije filmova i svašta neąto. Išli smo već na mnoga lepa mesta zajedno, pre svega na dobru i jeftinu klopu, ali i na projekciju jednog dobrog filma u Francuskom kulturnom centru ovde na Baliju. To je bilo uživanje: osrednje veliko platno razapeto između indonežanskih tradicionalno ukrašenih i izrezbarenih stubova, jastuci na travi, film na otvorenom, odličan indonežanski čaj sa jako ukusnim indonežanskim mlekom... prava poslastica.
Osim što je film malo potresao Minu čiji otac je Iranac koji je prebegao u Ameriku (i oženio se Japankom, pa vi zamislite kako je Minu lepa).
Mnogo vam pišem o hrani, znam, ali toliko je drugačija da ne mogu da se opasuljim. Možda zato što nema pasulja. Ukusna, slatka i ljuta, čudna. Ali već mi nedostaje hleb, majonez i kobasica. Ovde je hleb skup. Košta i 250 dinara! I nije standardan hleb, sava i to. Nego sa cimetom ili pomorandžinom korom ili nekom drugom nebulozom koju smisle! Već vam rekoh da je i jogurt slatkast, ali navodno može negde da se kupi i pravi kiseli, pa ću probati da ga nađem. Da se malo osvežim i da me želja mine.
Volim vas puno!
Нема коментара:
Постави коментар