Kišna sezona nam se vratila. Evo već dva dana, na smenu pljuskovi i
uporna, dosadna kiša. Mariko i mene su uhvatili i mrak i kiša na
povratku sa gamelana, ali bar smo bile zajedno na biciklama, pa je bilo
bezbednije, a i nije pljuštalo. Pomislio bi čovek da bi se bar po kiši
saobraćaj proredio, ali jok. I tako, pokisla sam k'o miš (mada iskreno,
mislim da su miševi suviše pametni da pokisnu) i ne znam kako će na ovoj
vlagi da mi se osuši odeća. Sva sreća pa je neka jeftina, balinežanska,
i odeća i obuća.
A čudno je, čak i kad je oblačno, ne samo da je toplo, nego, na bicikli, osećam da me sunce i dalje prži. Manje, ali ipak.
Gamelan se danas otegao (od 3-6.30 umesto 4-5.50), ali ja i dalje nisam zadovoljna svojim izvođenjem. Ipak, ne živciram se mnogo, više. Sutra opet nemamo probu našeg, klasičnog gamelana, jer vežba drugi, savremeni. Kako je - tako je.
Ni ples sutra nemamo. To bi me inače rastužilo, ali s obzirom na kišu, dobro je. Možda iskoristim slobodan dan da vežbam monolog za priredbu, kad već ne mogu gamelan.
Predala sam papire i fotografije za kitas! Napokon! Viza mi ističe za tačno nedelju dana, tako da je tesno to, ali sad je u rukama Fakulteta i bolje da je tako.
I dobila sam kebaju! Jedva čekam da vidim/vidite kako mi stoji, neko će morati da me fotka za oba, jer ja nemam dugačko ogledalo da se sva sagledam.
To vam je to, ustaljena procedura.
Osim što su me pred zoru probudile ptice. Ne znam šta im bi, ali baš su pošašavile po celom gradu, od petlova do ševa (šta već živi ovde). Toliko su se drale i glasno pevale, sve zajedno u glas, da sam ja morala da stavim vatu u uši. Možda povilenele od onog pomračenja meseca.
A možda i od podivaljale dece koja ne prestaju da bacaju petarde i primitivne vatromete. I to u ovim uskim gangovima! Danas, kad sam se vraćala sa fakulteta, sam htela da pođem prečicom, ali onda sam spazila flašu nabijenu zapaljenim petardama!!!! Idioti! Brzo sam se okrenula i pošla dužim putem, ali čula sam staklo kako puca.
Slažem se sa Džejn, lepo je što ne čujemo i ne vidimo ovde roditelje kako sikću na decu, ali za neke stvari stvarno bi im valjalo iščupati uši. Samo ne znam kome prvo, deci ili roditeljima.
Završih ja večeru dok vam sve ovo napisah. Malo ću sad da švrljam po internetu, gledam neke filmove i serije, pa u krevet.
Ljubim!
A čudno je, čak i kad je oblačno, ne samo da je toplo, nego, na bicikli, osećam da me sunce i dalje prži. Manje, ali ipak.
Gamelan se danas otegao (od 3-6.30 umesto 4-5.50), ali ja i dalje nisam zadovoljna svojim izvođenjem. Ipak, ne živciram se mnogo, više. Sutra opet nemamo probu našeg, klasičnog gamelana, jer vežba drugi, savremeni. Kako je - tako je.
Ni ples sutra nemamo. To bi me inače rastužilo, ali s obzirom na kišu, dobro je. Možda iskoristim slobodan dan da vežbam monolog za priredbu, kad već ne mogu gamelan.
Predala sam papire i fotografije za kitas! Napokon! Viza mi ističe za tačno nedelju dana, tako da je tesno to, ali sad je u rukama Fakulteta i bolje da je tako.
I dobila sam kebaju! Jedva čekam da vidim/vidite kako mi stoji, neko će morati da me fotka za oba, jer ja nemam dugačko ogledalo da se sva sagledam.
To vam je to, ustaljena procedura.
Osim što su me pred zoru probudile ptice. Ne znam šta im bi, ali baš su pošašavile po celom gradu, od petlova do ševa (šta već živi ovde). Toliko su se drale i glasno pevale, sve zajedno u glas, da sam ja morala da stavim vatu u uši. Možda povilenele od onog pomračenja meseca.
A možda i od podivaljale dece koja ne prestaju da bacaju petarde i primitivne vatromete. I to u ovim uskim gangovima! Danas, kad sam se vraćala sa fakulteta, sam htela da pođem prečicom, ali onda sam spazila flašu nabijenu zapaljenim petardama!!!! Idioti! Brzo sam se okrenula i pošla dužim putem, ali čula sam staklo kako puca.
Slažem se sa Džejn, lepo je što ne čujemo i ne vidimo ovde roditelje kako sikću na decu, ali za neke stvari stvarno bi im valjalo iščupati uši. Samo ne znam kome prvo, deci ili roditeljima.
Završih ja večeru dok vam sve ovo napisah. Malo ću sad da švrljam po internetu, gledam neke filmove i serije, pa u krevet.
Ljubim!
Нема коментара:
Постави коментар