Tek je 22h, a meni glava pada.
Bila sam od sabajle u imigraciji, dobila sam produženje vize na mesec dana. Ako kitas ne bude gotova do isteka tog produženja, opet jovo-na-novo. Ipak, prijala mi je rana vožnja biciklom. Saobraćaj je redak, tempertura je niža, deo grada u kom su vladine zgrade je sav u drvoredima... uživancija.
Kad sam se vratila u sobu, spopao me neki napad čišćenja, pa sam maltene polizala sobu. Onda je i podnevno sunce udarilo, pa nisam mogla da prestanem da se tuširam. Sećam se prošlo ili pretprošlo, mislim prošlo, leto u Beogadu je imalo tako tople dane da smo se znojili dok smo se tuširali. Isti osećaj.
Negde oko tri se naoblačilo, hoće kiša-neće kiša, ali na kraju ipak nije htela. Svejedno, ja nisam vozila biciklu do Sanura, nego sam ponela kišobran i u bemo, pa na čas gamelana. Sada već učim dve pesme, svaku na drugom instrumentu. Oba imaju pet "nota", jedan je niži i udara se nečim nalik malom čekiću, a drugi je visok i u njega se svira "buzdovanom" (manja verzija "udaraljke" za gong) od kog mi ruka otpade.
Posle gamelana smo išli na zatvaranje festivala u Sanuru. Prvi put sam slušala muziku na gamelanu od bambusa, gledala sam treću vrstu tehnike balinežanskog plesa za koju nisam ni znala da postoji, na pola puta između ženskog i muškog, videla desetine vrsta bonsaija i orhideja...
Ah, orhideje. Ima jedan deo puta od Denpasara do Sanura koji posebno volim. Tržnice sadnica. Kao botaničke bašte u malom, jedna do druge. Orhideje u saksiji mogu da se nađu i za 500 dinara. Razmišljala sa da si kupim jendu, ali žao bi mi bilo da je ostavim, a htela bih i da jednu donesem mami. Možete li,molim vas, da se rapitate koja su pravila, zakoni ili šta već, za unošenje biljaka u zemlju?
Probala sam još jednu voćku, rambutan. Crvena i bodljikava spolja, malešna, sluzava i bela izunutra sa velikom semenkom, ali ukusna. Ipak, blaga kao i svo ostalo voće koje izgledom obećava mnogo dramtičnije iskustvo. Hm.
U toku je čini mi se azijsko prvenstvo u fudbalu, svi se dernjaju, a niko ne pobeđuje. Kao kod kuće.
Sutra škola. Odoh da odmorim.
Ljubim!
Bila sam od sabajle u imigraciji, dobila sam produženje vize na mesec dana. Ako kitas ne bude gotova do isteka tog produženja, opet jovo-na-novo. Ipak, prijala mi je rana vožnja biciklom. Saobraćaj je redak, tempertura je niža, deo grada u kom su vladine zgrade je sav u drvoredima... uživancija.
Kad sam se vratila u sobu, spopao me neki napad čišćenja, pa sam maltene polizala sobu. Onda je i podnevno sunce udarilo, pa nisam mogla da prestanem da se tuširam. Sećam se prošlo ili pretprošlo, mislim prošlo, leto u Beogadu je imalo tako tople dane da smo se znojili dok smo se tuširali. Isti osećaj.
Negde oko tri se naoblačilo, hoće kiša-neće kiša, ali na kraju ipak nije htela. Svejedno, ja nisam vozila biciklu do Sanura, nego sam ponela kišobran i u bemo, pa na čas gamelana. Sada već učim dve pesme, svaku na drugom instrumentu. Oba imaju pet "nota", jedan je niži i udara se nečim nalik malom čekiću, a drugi je visok i u njega se svira "buzdovanom" (manja verzija "udaraljke" za gong) od kog mi ruka otpade.
Posle gamelana smo išli na zatvaranje festivala u Sanuru. Prvi put sam slušala muziku na gamelanu od bambusa, gledala sam treću vrstu tehnike balinežanskog plesa za koju nisam ni znala da postoji, na pola puta između ženskog i muškog, videla desetine vrsta bonsaija i orhideja...
Ah, orhideje. Ima jedan deo puta od Denpasara do Sanura koji posebno volim. Tržnice sadnica. Kao botaničke bašte u malom, jedna do druge. Orhideje u saksiji mogu da se nađu i za 500 dinara. Razmišljala sa da si kupim jendu, ali žao bi mi bilo da je ostavim, a htela bih i da jednu donesem mami. Možete li,molim vas, da se rapitate koja su pravila, zakoni ili šta već, za unošenje biljaka u zemlju?
Probala sam još jednu voćku, rambutan. Crvena i bodljikava spolja, malešna, sluzava i bela izunutra sa velikom semenkom, ali ukusna. Ipak, blaga kao i svo ostalo voće koje izgledom obećava mnogo dramtičnije iskustvo. Hm.
U toku je čini mi se azijsko prvenstvo u fudbalu, svi se dernjaju, a niko ne pobeđuje. Kao kod kuće.
Sutra škola. Odoh da odmorim.
Ljubim!
Нема коментара:
Постави коментар