Prvo Radkin dečko, pa Minu-in, sad nam je i Džejnin prijatelj iz Amerike
došao. Dobra vest je, ne moramo da plaćamo dodatno za gosta u sobi.
Još jedna dobra vest je, Tina i Džonatan hoće da nam doniraju rešo na plin. Jedna ringla, ali nov. Akumulirali su poene u jednom supermarketu ovde koje moraju da potroše svakih šest meseci. E pa, šest meseci došlo, a njima u ponudi robe koja se može besplatno nabaviti za te poene, ništa ne treba. Pošto ne žele da mi ovde zavisimo od varunga, pitali su nas da li bismo mi prihvatili taj poklon. Ilona je odmah uzviknula kajgana! Ili-ti grebana jaja po mom. A i smanjiće nam pojedinačne račune za struju.
Jutro je danas bilo pakleno, bukvalno sam osetila sunce kako mi peče ruke i znala sam da će morati da padne kiša, kao i što jeste. Jaka, ali ni blizu monsunskoj. Sva sreća, padala je između moja dva časa, dok sam ja bila u sobici, pa sam mogla i da uživam.
Čas plesa je danas dobro prošao, bili smo u novom plesnom studiju fakulteta sa boljim ogledalima i boljim podom. Polako se prisećam ge mi je dupe, a gde glava.
Čas gamelana je, pak, bio dosadnjikav, čak sam vežbala da sviram levom rukom da mi bude zanimljivije. Valjda ćemo se sutra vratiti onim pesmama koje treba da izvodimo za Božić. One su teže, ali time i zabavnije.
Napokon, kad me neko pita da li sviram neki instrument, moći ću da kažem: da! Čak dva (đegog i đublag)! To što niko neće znati o čemu pričam, nema veze. Sva sreća, u indonežanskoj ambasadi u Beogradu imaju gamelan, pa ću moći i da nastavim. Samo ne znam da li sviraju javanežanski ili balinežanski. Ta dva se drastično razlikuju. Imaju i ples i to baš balinežanski. Ni to neću morati da batalim kad se vratim.
Našla sam slike instrumenata na internetu:
http://gamelan.emacsian.com/
i
http://gamelan.emacsian.com/
Sutra škola, muški ples.
Ljubim!
Još jedna dobra vest je, Tina i Džonatan hoće da nam doniraju rešo na plin. Jedna ringla, ali nov. Akumulirali su poene u jednom supermarketu ovde koje moraju da potroše svakih šest meseci. E pa, šest meseci došlo, a njima u ponudi robe koja se može besplatno nabaviti za te poene, ništa ne treba. Pošto ne žele da mi ovde zavisimo od varunga, pitali su nas da li bismo mi prihvatili taj poklon. Ilona je odmah uzviknula kajgana! Ili-ti grebana jaja po mom. A i smanjiće nam pojedinačne račune za struju.
Jutro je danas bilo pakleno, bukvalno sam osetila sunce kako mi peče ruke i znala sam da će morati da padne kiša, kao i što jeste. Jaka, ali ni blizu monsunskoj. Sva sreća, padala je između moja dva časa, dok sam ja bila u sobici, pa sam mogla i da uživam.
Čas plesa je danas dobro prošao, bili smo u novom plesnom studiju fakulteta sa boljim ogledalima i boljim podom. Polako se prisećam ge mi je dupe, a gde glava.
Čas gamelana je, pak, bio dosadnjikav, čak sam vežbala da sviram levom rukom da mi bude zanimljivije. Valjda ćemo se sutra vratiti onim pesmama koje treba da izvodimo za Božić. One su teže, ali time i zabavnije.
Napokon, kad me neko pita da li sviram neki instrument, moći ću da kažem: da! Čak dva (đegog i đublag)! To što niko neće znati o čemu pričam, nema veze. Sva sreća, u indonežanskoj ambasadi u Beogradu imaju gamelan, pa ću moći i da nastavim. Samo ne znam da li sviraju javanežanski ili balinežanski. Ta dva se drastično razlikuju. Imaju i ples i to baš balinežanski. Ni to neću morati da batalim kad se vratim.
Našla sam slike instrumenata na internetu:
http://gamelan.emacsian.com/
i
http://gamelan.emacsian.com/
Sutra škola, muški ples.
Ljubim!
Нема коментара:
Постави коментар