Evo stigoh sa silnih proba. Uzela bungkus (obrok za poneti) usput,
klopala (e, da me tata vidi kako grickam feferone, k'o da su semenke) i
sela da vam napišem koju reč.
Ničeg posebno novog nema, ako izuzmete uvek nove vrste voća i hrane. Sva sreća pa nemam vagu za merenje!
Ležem (padam u nesvest) pre ponoći, budim se od sabajle. I upravo sam spazila guštera u svojoj sobi!
Probe za gamelan su se intezivirale, danas smo vežbali tri sata. I sutra ćemo toliko. Izvedbe su 16. i 18. decembra i treba se pripremiti. Svi tvrde da sam dobra, a ja bih još probi. Taman savladam jedan deo, kad počenem da pravim greške u potpuno drugom. Uopšte nisam sigurna u svoje umeće da savladam sve to tako brzo, ipak treba neko da pleše na te dve pesme koje izvodimo.
Sve me boli, što od bicikle (ja biciklom do Sanura, a odande, ako je kasno, me vrate Tina i Džonatan kolima), što od plesa jednog, plesa drugog, trećeg, a i od gamelana (ona udaraljka je teška k'o buzdovan). Ma, i mozak mi se umori, a i prokuva. Posle tri sata probe ne umem ni ringe-ringe-raja da odigram, niti odsviram. Ali onda odem na probu sutradan i shvatim da znam nešto što dan pre nisam i odmah mi se vežba još, pa vežbam još. I tako u krug, do priredbi.
Tina me je danas zamolila da učestvujem i u Božićnoj predstavi. Na engleskom! Videćemo koliko mi je težak tekst koji mi pošalju, ako mogu da ga naučim i izgovorim tačno, što da ne?!
Juče uveče nam je nestalo struje na par sati, pa smo se svi iz kosta, spontano, okupili u bašti sa svojim baterijskim lampama (štreber do štrebera, neki imaju i laser). Zabavno je bilo, a i prisno. Nikada do sad nismo bili tako ujedinjeni kao sinoć, čini mi se. Meni naravno restrikcija i sličnih bakrača preko glave, ali drugoj deci bi veselo. Neki su se plašili, neki su plašili, ali sve u svemu, grupna aktivnost.
Slikali smo i cvet koji cveta samo noću i to samo na jednu noć! Džejn i ja smo ufotkale bar desetak sličica (ja sam izigravala rasvetu sa različitim baterijskim lampama, a ona je fotkala i govorila: levo, desno, preblizu, tu, tu...), ali ova je najbolje ispala.
Vrsta je kaktusa (neki kažu kombinovan sa orhidejom). Ne cveta iz zemlje, već iz mahovine, između grana ili međ kamenjem. Internet kaže da cveta retko i videti ga je malo čudo. Često fotografi ostave kameru upaljenu celu noć ne bi li uhvatili različite faze cvetanja ovog cveta. Zovu ga Princeza noći, Kraljica noći u Meksiku, Honolulu kraljica na Havajima i Lepota pod mesecom u Japanu. Samo proviđenje je isključilo struju te noći ne bismo li ga videli.
Sutra nemamo časove, što me nikada ne obraduje jer mislim da nam trebaju časovi svaki dan ako ćemo išta da savladamo od balinežanskog plesa, ali šta je tu je. Nemam ni probu gamelana sutra. U stvari, nemam nikakve obaveze sve do utorka!
Ići ću u nabavku, bar nešto korisno da uradim. A možda napokon odem i do te plaže!
Uh, kad bi mi iskrsla besplatna vožnja, pa makar i na kratko, ja bih odmah došla da vas vidim! Ne bih žalila dva dana u avionu za dva sata.
Volim vas!
P.S. One Ilonine gošće koje sam zamolila da kupe bar vodu (na šta su one rekle: "Naravno, nema problema.") su se spakovale ujutru i otišle. Ne samo da nisu kupile vodu, nego nisu ni pare ostavile da mi kupimo! Aj' što sam ja pobesnela kad sam to čula (meni su samo vodu popile, Iloni su sve u sobi potrošile i istrošile, a i dovodile nam nepoznate ljude ovde u kost, pravile sedeljke u bašti...), nego je napokon i Ilona pronašla svoj jezik i poslala im poruku: kad se budu vratile, ne mogu da prespavaju, mogu samo da ostave torbe na čuvanje (što su učinile) i dođu joj 50000 IDR (trostruko više od dve vode za koje sam ih ja zamolila). Videćemo kako će se situacija odvijati.
Ničeg posebno novog nema, ako izuzmete uvek nove vrste voća i hrane. Sva sreća pa nemam vagu za merenje!
Ležem (padam u nesvest) pre ponoći, budim se od sabajle. I upravo sam spazila guštera u svojoj sobi!
Probe za gamelan su se intezivirale, danas smo vežbali tri sata. I sutra ćemo toliko. Izvedbe su 16. i 18. decembra i treba se pripremiti. Svi tvrde da sam dobra, a ja bih još probi. Taman savladam jedan deo, kad počenem da pravim greške u potpuno drugom. Uopšte nisam sigurna u svoje umeće da savladam sve to tako brzo, ipak treba neko da pleše na te dve pesme koje izvodimo.
Sve me boli, što od bicikle (ja biciklom do Sanura, a odande, ako je kasno, me vrate Tina i Džonatan kolima), što od plesa jednog, plesa drugog, trećeg, a i od gamelana (ona udaraljka je teška k'o buzdovan). Ma, i mozak mi se umori, a i prokuva. Posle tri sata probe ne umem ni ringe-ringe-raja da odigram, niti odsviram. Ali onda odem na probu sutradan i shvatim da znam nešto što dan pre nisam i odmah mi se vežba još, pa vežbam još. I tako u krug, do priredbi.
Tina me je danas zamolila da učestvujem i u Božićnoj predstavi. Na engleskom! Videćemo koliko mi je težak tekst koji mi pošalju, ako mogu da ga naučim i izgovorim tačno, što da ne?!
Juče uveče nam je nestalo struje na par sati, pa smo se svi iz kosta, spontano, okupili u bašti sa svojim baterijskim lampama (štreber do štrebera, neki imaju i laser). Zabavno je bilo, a i prisno. Nikada do sad nismo bili tako ujedinjeni kao sinoć, čini mi se. Meni naravno restrikcija i sličnih bakrača preko glave, ali drugoj deci bi veselo. Neki su se plašili, neki su plašili, ali sve u svemu, grupna aktivnost.
Slikali smo i cvet koji cveta samo noću i to samo na jednu noć! Džejn i ja smo ufotkale bar desetak sličica (ja sam izigravala rasvetu sa različitim baterijskim lampama, a ona je fotkala i govorila: levo, desno, preblizu, tu, tu...), ali ova je najbolje ispala.
Epiphyllum oxypetalum
Vrsta je kaktusa (neki kažu kombinovan sa orhidejom). Ne cveta iz zemlje, već iz mahovine, između grana ili međ kamenjem. Internet kaže da cveta retko i videti ga je malo čudo. Često fotografi ostave kameru upaljenu celu noć ne bi li uhvatili različite faze cvetanja ovog cveta. Zovu ga Princeza noći, Kraljica noći u Meksiku, Honolulu kraljica na Havajima i Lepota pod mesecom u Japanu. Samo proviđenje je isključilo struju te noći ne bismo li ga videli.
Sutra nemamo časove, što me nikada ne obraduje jer mislim da nam trebaju časovi svaki dan ako ćemo išta da savladamo od balinežanskog plesa, ali šta je tu je. Nemam ni probu gamelana sutra. U stvari, nemam nikakve obaveze sve do utorka!
Ići ću u nabavku, bar nešto korisno da uradim. A možda napokon odem i do te plaže!
Uh, kad bi mi iskrsla besplatna vožnja, pa makar i na kratko, ja bih odmah došla da vas vidim! Ne bih žalila dva dana u avionu za dva sata.
Volim vas!
P.S. One Ilonine gošće koje sam zamolila da kupe bar vodu (na šta su one rekle: "Naravno, nema problema.") su se spakovale ujutru i otišle. Ne samo da nisu kupile vodu, nego nisu ni pare ostavile da mi kupimo! Aj' što sam ja pobesnela kad sam to čula (meni su samo vodu popile, Iloni su sve u sobi potrošile i istrošile, a i dovodile nam nepoznate ljude ovde u kost, pravile sedeljke u bašti...), nego je napokon i Ilona pronašla svoj jezik i poslala im poruku: kad se budu vratile, ne mogu da prespavaju, mogu samo da ostave torbe na čuvanje (što su učinile) i dođu joj 50000 IDR (trostruko više od dve vode za koje sam ih ja zamolila). Videćemo kako će se situacija odvijati.
Нема коментара:
Постави коментар