a ni na istoku.
Bar koliko je meni poznato.
Ples, gamelan,
ples, gamelan, ples, gamelan, gamelan, ples, ples, odmor (čitaj
čišćenje sobe, pranje veša i sl.), kontemplativna molitva, pa jovo
nanovo (ko je ovaj Jova?). To je mojih sedam dana. Ne žalim se. U
međuvremenu sam počela dodatno da vežbam sa Džejn. Odemo nas dve do
fakulteta, uđemo u studio i đuskamo nekih sat-dva za svoju dušu. Znači
mnogo! Ali ona ide za nedelju dana. Nedostajaće mi. 6 meseci soba do
sobe.
I dalje jedem u svoja tri i po omiljena mesta, i dalje ne znam tačno
šta jedem (mislim da sam danas jela soju i sojine klice u kikiriki
sosu), kiša nas i dalje ponekad omete... Ova moja kabanica kao šator, pa
nije baš zabavno voziti biciklu u njoj. Kakve vruće pantalone Lepe
Brene, kakvi bakrači?! Bebina vruća kabanica - to je posao! "Vaša privatna sauna."
Ja sam ovde sebi morala svu odeću da kupim iz početka. I duplo. Sve što
sam ponela iz Beograda mi je ili nepraktično ili suviše vredno. Dosta
stvari sam morala i da bacim, pocepalo se, pohabalo, ubuđavilo... A
opet, njihova odeća nije baš najboljeg kvaliteta, ja moram često da se
presvlačim, perionica je isto nezavidnog kvaliteta, pa se i novo cepa i
haba lako, nekad samo dva puta što obučem. Zato malo-malo pa idem da
kupim neke pantalone ili neke sandale ili neku majicu. I uvek pomislim,
mogla bih nešto od ovoga za poklon. Stavim u kofer i zaboravim do
jula/avgusta (još nisam odlučila).
U petak možda idemo na "slavu" jednog hrama gde će se izvoditi Ramajana.
To je jedna od najzahtevnijih izvedbi. U stvari, mislim da je
najzahtevnija, jer se ne sastoji iz više kraćih i različitih plesova,
već se celo veče priča jedna priča. To bi bio ekvivalent našem pozorištu
i baletu. Možda čak i duže traje. Već sam je gledala jednom u izvođenju
mlađahnih učenika našeg profesora barisa, ali ovo bi bili daleko
iskusniji plesači i ozbiljnija produkcija.
I tako mili moji. Nadam se da ste mi dobro. Pišite.
Volim vas!
Нема коментара:
Постави коментар