pljačka

Kupila sam nešto hrane, nešto kozmetike, ali još mi nekih stvari fali, kao što je tečnosti za sočiva za koju moram da odem u neku apoteku. Valjda ćemo se sporazumeti nekako, poneću svoju bocu, nadam se da njihove imaju uputstva na engleskom i da ne koštaju basnoslovno.

Džejn se napokon javila da je stigla kući. Kaže, posle Balija, sve joj je tako skupo u Australiji da se oseća kao da im u krvi plaća. Šta li ga ja znam. Ja sigurno u Australiji ne bih mogla da živim na 300 evra mesečno (s tvojom pomoći) ili da  kupim čitavu garderobu iznova npr. Ali opet, valjda ne bih ni morala, jer bih mogla da nosim garderobu koju sam ponela, a ne da bacam skupe sandale nakon mesec dana nošenja ili bluzu nakon jednog pranja u lokalnoj perionici. Reče neki čovek, nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino. Ali taj nije živeo na Baliju. Kupiš jeftino i to duplo, da ti ne bude posle žao kad se isfleka, podere, ubuđavi...

Ja sam danas išla samo na ples, umesto na gamelan otišla sam u nabavku. Džonatan ne može da me vrati jer mora da vodi hor, a ja nisam htela da ostanem na horu i da mi neko mazne još dva sata života ni za šta. Nego ples, profesorka me je opet pohvalila i dodala da je iznenađena da umem. I ja sam i ništa joj ne verujem. Mislim, da kad pogledam ostale devojke s kojim sam počela, jesam malo bolja, ali ja idem na svaki čas, oni ne. Kad, međutim, pogledam Indonežanke, ja sam toliko nezgrapna i nespretna, da mi je tužno.

Profesorka je čak otišla toliko daleko danas da je predložila da nastupimo u fakultetskom hramu povodom neke proslave u maju. Nikako mi se ne sviđa ta ideja. Indonežani se otvoreno i glasno smeju ljudima kad pogreše. Ali, to bi značilo da bi me obukli u jedan od onih prelepih zlaćanih kostima i našminkali i stavili ukrase u kosu i sve... To bih volela. A i kaže, stavila bi nas da igramo sa par Indonežanki da imamo koga da pratimo ako se zbunimo. Ako?! Meni je zbunjenost konstantno stanje uma!

Eto, sutra me čeka dug dan sa obevazama jednom za drugom. Idem na ples, pa u Sanur da pomognem Džonatanau da snimi Majkijevu violinu, pa na gamelan, pa natrag u kost na rano leganje jer opet ustajem rano prekosutra. Valjda ću izdržati.

Ljubim.

ps Ništa nisam smršala