Nyepi

Balinežansak Nova Godina po jednom od njihovih lačendara.

Dan kada se ćuti, gladuje, miruje, ništa se ne pali, uključuje, ne radi... Trebalo bi samo ležati na krevetu i meditirati o svom životu, postojanju.

Oko mene je takav mrkli mrak da se ja plašim da ovaj moj monitor i suviše svetli i da će doći da nam lupaju na vrata da gasimo sve. Već su bili jer je Ilonina drugarica popalila sva svetla kao da nije ništa. Kaže, ona je hrišćanka! Mnogo me je iznervirala, ali nisam se svađala. Dobro, rekla sam, ali ova kuća nije (hrišćanska). I to je bilo to.

Malo li je što smo juče mogli da vidimo bule (reč za belce/strance, nekad pogrdna) lutke kao otelotvorenje zla?!

U svakom slučaju ja sam prigušila ovaj svoj monitor skroz, samo mi dve male sveće gore, jedna u kupatilu (da ne budem sad prosta zašto) i jedna na stolu. Zatvorila sam sva vrata, navukla zavesu (a zavesa bela, pa blješti u mraku) i nadam se da će mi se prispavati uskoro, ali nije još ni 9.

Nebo je oblačno, pa je mrak još jači. Ma, nikad takav mrak niste videli! Na žalost, jednu noć kada su zvezde i mesec mogli da zavladaju, oblaci su odlučili da ih sakriju.

Ljubim.