уторак, 03. јануар 2012.

Srećna Nova Godina!

Preko kuća piči jeftini vatromet, pa se moliš Bogu da ne padne u tvoje dvorište. Ipak, kišna je sezona, teško da bi se išta zapalilo.

Mi smo gledali "Gospodare prstenova" kod Džonatana i Tine, ždrali dok nam stomaci nisu pukli, i sve u svemu se lepo družili. Još Božić, pa se vraćamo u normalu, probe i časovi.




Sad ćemo se spremamo za "moj" Božić. Ja koja nikad nisam skuvala ništa u životu, osim jednom pasulj i jednom palačinke sa drugaricom, ću praviti česnicu i rusku salatu! Uz Džonatanovu pomoć. Čovek mnogo voli da mesi i peče.

Teško je bilo isplanirati sve. Koliko god je moj engleski dobar, u kuhinji ne vredi ni pišljiva boba. Kažem ja treba krompir, a oni me pitaju koji krompir, je l' slatki? Ja ih bledo gledam, samo znam za krompiriće i krompire. Ili pasulj, znate li vi koliko vrsta pasulja ima?! I kvasac nije samo kvasac, pa ni brašno. A tek mere! Od kud ja znam koliko je unci mililitara i te gluposti. Sva sreća, ne bih ja bila Beba Google da nisam izguglala savršeni blog! Srpkinja, živi u Americi i piše blog na engleskom. Koristi sve njihove mere i proizvode u receptima za naša jela. Kažem vam, savršeno za Džonatana i mene!

Na kraju, i dalje nemama pojma šta je njima sladak krompir, ali za rusku salatu u Americi vam treba tzv. crveni krompir. Mi smo ovde, mislim, imali samo beli, ali poslužio je. Kiseli krastavčići - pickles, postoje slatki i "drill". Slatki su veliki krastavci, naseckani u kolutove i ukiseljeni (probala sam, nije loše), a "drill" su ovi naši, mali. Ili praška šunka! Praška šunka je kuvana šunka, a belo mesto je pileći grud (jedan). Brašno, zaboravila sam i koje brašno i koji kvasac, ali žena sa interneta zna! A onda Tina i Džonatan prevedu to na indonežanski, pošto posle 15 godina života i kuvanja ovde, znaju šta mogu da nađu, gde mogu i kako se to zove, i mi se lepo opremljeni bacimo na posao.

Нема коментара:

Постави коментар