четвртак, 05. јануар 2012.

Badnji dan

Radka mi je trenutno u gostima. Ona na terasi sedi i kuca svoje, a ja u sobi vama pismo. Pijuckamo džin i tonik, slušamo muziku, zapalile smo mirišljave sveće i štapiće, malo pričamo, kiša pada... da je muško, moglo bi da se protumači kao romantično veče.

Nikad nisam volela mirišljave štapiće kod kuće, sveće da, ali štapiće, c. Bolela me glava od njih, ali ovde na Baliju uživam kad god osetim miris sandalovine i sl. Stvar je u tome da su ti štapići toliko jaki zato što je predviđeno da se pale napolju, u ponudama bogovima, ne u sobama, zimi, u kojim se pušilo i ne otvaraju se prozori.

Ja ovde štapiće zapalim na terasi, na stočiću koji stoji pred prozorom, pa ako vetar nanese miris u sobu, super, ako ne, onda nek je ponuda bogovima.

Kad smo već kod ponude bogovima, sutra idem kod Džonatana i Tine da počnemo sa pripremama Božića. Verovatno ću prespavati tamo. Pravićemo rusku salatu i možda već i česnicu. Nek nam je Bog na pomoći. Prekosutra ćemo se baciti na ćurku (tradicionlani američki recept, kakvu prave za Blagodarenje, ali kakva nije bila za Blagodarenje jer su imali prasence, sve naopako). Tu nam nije potrebna svevišnja intervencija.

Na Božić, posle klope, plan je da dovršimo "Gospodare prstenova". Treći, najveći, film nam je ostao nedogledan. Svi (i muško i žensko) uzdišu na Aragorna, niko na Legolasa, kao ja. Hm.

U ponedeljak je gotov raspust. Jedva čekam!

Odoh se sad družiti da ne budem mnogo nepristojni domaćin (i ovako sam je ostavila već samu na sat vremena dok sam počistila sobu i istuširala se).

Volim vas!

Нема коментара:

Постави коментар