Radka mi je trenutno u gostima. Ona na terasi sedi i kuca svoje, a ja u
sobi vama pismo. Pijuckamo džin i tonik, slušamo muziku, zapalile smo
mirišljave sveće i štapiće, malo pričamo, kiša pada... da je muško,
moglo bi da se protumači kao romantično veče.
Nikad nisam volela mirišljave štapiće kod kuće, sveće da, ali
štapiće, c. Bolela me glava od njih, ali ovde na Baliju uživam kad god
osetim miris sandalovine i sl. Stvar je u tome da su ti štapići toliko
jaki zato što je predviđeno da se pale napolju, u ponudama bogovima, ne u
sobama, zimi, u kojim se pušilo i ne otvaraju se prozori.
Ja ovde štapiće zapalim na terasi, na stočiću koji stoji pred
prozorom, pa ako vetar nanese miris u sobu, super, ako ne, onda nek je
ponuda bogovima.
Kad smo već kod ponude bogovima, sutra idem kod
Džonatana i Tine da počnemo sa pripremama Božića. Verovatno ću
prespavati tamo. Pravićemo rusku salatu i možda već i česnicu. Nek nam
je Bog na pomoći. Prekosutra ćemo se baciti na ćurku (tradicionlani
američki recept, kakvu prave za Blagodarenje, ali kakva nije bila za
Blagodarenje jer su imali prasence, sve naopako). Tu nam nije potrebna
svevišnja intervencija.
Na Božić, posle klope, plan je da dovršimo "Gospodare prstenova".
Treći, najveći, film nam je ostao nedogledan. Svi (i muško i žensko) uzdišu na Aragorna, niko na
Legolasa, kao ja. Hm.
U ponedeljak je gotov raspust. Jedva čekam!
Odoh se sad
družiti da ne budem mnogo nepristojni domaćin (i ovako sam je ostavila
već samu na sat vremena dok sam počistila sobu i istuširala se).
Volim vas!
Нема коментара:
Постави коментар