nasi goreng - prženi pirinač

Evo ja upravo večeram. Vratila se sa gamelana gladna, pa se razmišljam da l' da pravim sendvič il' da kupim kod Ibu nešto toplo i za sa kašikom. Odlučila sam se za opciju b. Ljutoooooo, evo sva se znojim i nos mi curi.

Čujem sneg u Beogradu. Napokon. Nas je kiša poštedela ovih dana, ali zato danas duva mnogo jak vetar, pa je voziti biciklu bilo naporno. Ali i lepo, danas sam se prvi put vozila putem kojim Mariko inače ide. Kroz pirinčana polja i manje uličice. Dosta je duže, ali je čini mi se bezbednije. Bar što se saobraćaja tiče, ima ga manje, ali ima i manje ljudi zato. Ne bih se tamo zagubila. Ipak, sa Marikom je to bilo baš opušteno. Mada, ona vozi kao trijatlonac, pa još u vetar, naradila sam se vala.

Sad ću da završim večeru, da švraljam malo po internetu, pa u krevet.

Nego, evo nekih sličica sa proslave godišnjice postojanja Pak Vajanovog sangara (škole plesa). Prvi put sam gledala Ramajanu! Jeste d su je deca izvodila, ali ovde su deca toliko već naučena i uvežbana, da su od malih nogu vrhunski umetnici.

Ljubim.