Baksuz

Kad sam se vratila sa gamelana u kost nije bilo struje, a baterija na laptopu mi je bila prazna. Struja se nije vratila pre nego sam ja zaspala, što je bilo oko 9 (spavala sam 12 sati!). Još sam i zaspala tako spontano, da nisam navila sat, pa sam i čas jutros propustila.

Elem, bila sam danas u prodavnici i potrošila neverovatnih 50 evra! Ali svega sam uglavnom kupila duplo nego što inače kupujem, i hemije i hrane. Sve u svetlu želje da spremim nešto za druge o svom trošku. Sad kad prilika naiđe, poprilično sam opremljena. Pre svega imam konzervisano mešano povrće i tunjevinu. Sa majonezom i senfom, a možda i malo kiselog mleka, biće, ja mislim, dobra varijanta ruske.

Toliko sam natovarila biciklu danas, da sam se jedva vratila kući. Nikad više! Ali naplašila me malo i ona kiša, nisam mogla iz kuće da izađem od nje, a stomak krči... Dva dana bez prestanka i onda treći - oluja za kraj, drveća su padala koliko je duvalo. Kao da nije dovoljno što je kiša toliko obilna, da od nje grane, kokosi i mango padaju ljudima po glavama

Evo i sad se namrčilo kao da će nešto, a ja sam baš htela da čistim sobu. Neće ići, što ja pometem, vetar mi vrti u sobu

I evo je kiša. Nije je dugo bilo. Bar sam se ja vratila u sobu na vreme, bezbedno i opremljena kao da će nuklearni rat, a ne tamo neka monsunska kiša

Kad smo već kod opasnosti, ovde opet neki zemljotres, jak 7,3 i proglašena opasnost od cunamija. Ja nisam ni znala, nikakve sirene, nikakva upozorenja! Mama mi napisala u mejlu! Zemljotres jeste bio daleko, u Aćeu, ja ga nisam osetila, ali cunami stiže svuda, to nema veze sa epicentrima. Ništa niko ovde nije naučio, a stotine hiljada pomrlo!