Meni je dan baš lepo prošao. Stao vetar, sunce sija, bila sam na dva
časa plesa, pomela sobu, jela palačinke sa bananama koje je Ilona
napravila... Sad sam blaženo umorna.
I dalje mnogo volim baris, ali ovaj drugi deo je mnogo težak, a
pendet koji uopšte ne volim, sam danas još i znala da đuskam. Pojavila
se i deca koja inače ne dolaze na časove, pa sam imala prilike da vidim
koliko nisam loša (jer oni jesu) i sad znam da kad bi mi sutra dala
ispit, ne bih pala. Neku 6icu bih izvukla.
Nego, dolaze neki ljudi iz Beograda u februaru, pitaju da li mi što
treba da se donese. A ja ne znam šta da im kažem. Ne znam ih, dobili su
moj Facebook kontakt preko ambasade kako bi se raspitali o osnovnim
stvarima. Kažu pomogli im moji odgovori. Da im uvaljujemo nešto u
prtljag? Tečnost za sočiva ili šta-li-ti-ja-znam?
Najvažniji balinežanski praznik je sutra i slavi se 10 dana.
Bogovi
i obožavani preci (u smislu uzdignuti na nivo božanstava) silaze na
Zemlju i valja ih ugodno i prigodno dočekati, ugostiti i zabaviti, pa se
danas i juče mnogo kuvalo i ukrašavalo po Baliju.
Juče sam uspela da prestignem kišu dok sam se vozila na
gamelan, a ni sat vremena probe nije prošlo kad nam je nestalo struje,
pa smo svirali pod svećama. Gang poplavljen, pas pred kapijom...
Sutra ću se verovatno "šetati" okolo-naokolo da vidim kako slave galungan.
Ljubim.
Нема коментара:
Постави коментар