Imali smo čas pendeta danas, intezivan. Hoće da nastupamo 26. maja pa bi sad brže-bolje da nas pripreme. Brže-bolje ili-ti zbrda-zdola. Imam modrice od klečanja, kolena me ubijaju, imam utisak kao da nisam pružila noge godinama. Stalno su savijene, kad plešem, sviram, vozim biciklu, sedim za kompjuterom.
Povrh svega, počeli smo da učimo i još jedan ples - ređang deva, sveti ples koji se izvodi samo u hramovima (bar na Baliju, kada gostuju u inostranstvu umeju da prekrše ovo pravilo). I treba da ga savladamo za svega dve nedelje. Imaćemo probe bukvalno svaki dan, po ceo dan.
Sutra i prekosutra su praznici, pa nemamo časove, ali ćemo se mi devojke ipak naći i sutra i prekosutra i vežbati. Bez profesorke, ali sva sreća, u grupi imamo dve Japanke koje plešu balinežanski ples već godinama (jedna 6, druga 4), Boga-oca su potrošile na privatne profesore i imaju volje i strpljenja da vežbaju sa nama.
Vidi me! Samo se žalim, a nisam ni malo nesrećna ili nezadovoljna.
Samo sam umooornaaaa i isfrutrirana neodgovornošću Fakulteta.
Evo primer novog plesa:
ps Mene izbori uopšte nisu iznenadili, pročitajte malo "Autopstoperski vodič kroz galaksiju" deo sa drevnom demokratijiom pod gušterima.
Нема коментара:
Постави коментар