bila svadba, evo slike

Lepo smo se proveli. Igrali, pevali, jeli, kao što i valja na svadbama. Ali... ustala sam na svadbi i izašla u sred jedne molitve. Krenuo lik da se moli da mlada dobrovoljno i radosno prihvati mladoženjino vođstvo. Ja lepo ustala, rekla polu za sebe, a polu da drugi čuju: "Ja se za to ne molim." i otišla da popušim cigaretu dok se ne vratimo redovnom, manje šovinističkom programu.

Ne pišem vam mnogo i često jer sad sam već ušla u rutinu i nemam mnogo šta novo da vam kažem, ples, gamelan, ples, gamelan.

Spremamo se za nastup u hramu i na Bali Art Festivalu. Ozbiljna su to posla.

A i internet je jako loš, nešto se još dodatno slošio, čini mi se, proteklih mesec dana. Samo izjutra mogu pošteno da ga koristim. Nije samo da je spor, nego se i isključuje. Nekad imam samo desetak minuta da nešto zbrda-dola napišem, čisto da mama zna da sam živa, i to je to.

Ovde je zahladnelo, dan pred svadbu počela kiša i evo svaki dan nam od tad padne pljuskić. Oblačno je i mračno, a ja slinavim. Ipak, nije ni prineti kišnoj sezoni.

Juče nam je jednog od pasa iz ganga pregazio auto. I to jedinog kog sejoš i nisam plašila. Gazde, naravno, ostavile otvorenu kapiju (i ako sam ja milion puta molila da je zatvaraju kako psi ne bi izlazili u gang), a psi k'o psi istrčali na ulicu, i eto. A na moje oči. Užas!

Nadam se da ste mi vi svi dobro.

Pišite.

Ljubim!