Mili moji,
Još jedan dug dan na kraju kog saznajem da treba da sam u holu hotela sutra u 6 ujutru spremna da krenem na avion koji poleće u 9.30h. Neka deca upravo sad odlaze autobusima, drugi vozovima, a mi avionom.
Sišla sam na koji minut da vas obavestim i vraćam se gore u sobu da se spakujem.
Povrh svega, Eva se razbolela. Ja, da kucnem, zdrava. Kolega darmasisvanac, doktor medicine iz Indije, ne veruje da nikada nisam bila u Aziji. Kaže, Alah me blagosovio. Ono što mi je bilo zanimljivo u vezi sa njim, osim što je mladi lekar, je da je dete iz mešovitog braka (hindu i islam), i tek je skoro odlučio kom će Bogu da se prikloni, pa je, čini mi se, zbog toga i manje liberalan nego što sam u Džakarti do sad navikla. Naime, ume da prokomentariše kako žene nisu pokrivene, kako muškarci ne bi trebalo da se obraćaju ženama, uvek između sebe i nas devojaka smesti nekog drugog muškarca, ali istovremeno, razgovara sa nama trima, ide sa nama na izlete, ručava, lajkuje statuse na Facebook-u, ništa nam ne prigovara. Pitao me je da li ima muslimana u Srbji, a meni knedla u grlu. Skoro pa da čoveku bude "drago" što smo svi ovde ratovali jedni s drugima, a ne samo hrišćani sa muslimanima.
Ne bih ni sa kim da pričam ni o ratovima, ni o politici, ni o religiji, a to je izgleda u Indoneziji jako teško, čak i u formularima morate da navedete koje ste vere. Ja sam opcija 6 - ostalo. Naime, neki ljudi ovde su prvi put čuli od mene i za pravoslavlje i za slavljenje Božića po starom kalendaru i za stari kalendar, među njima i jedna Grkinja.
Dosta! o tome.
Moram da idem da se pakujem, da obavestim gazdu kad stižem i da obiđem Evu.
Bog vas blagoslovio!
Нема коментара:
Постави коментар