dva sata mog života

koje nikada neću moći da vratim!

Al' da krenem iz početka.

Jutros ja pošla na ples, malo okasnila, profesorka više, a drugi studenti najviše, tj. uopšte se nisu pojavili, tj.imala sam privatan čas pendeta. Malo me bilo sramota mog neznanja koje je tako usamljeno daleko očiglednije, ali me je profesorka ohrabrivala, strpljivo objašnjavala. Prvo smo izđuskale celi ples, on videla šta škripi, pa smo te detalje doterivale, pa onda opet ceo ples. Kaže oni ocenjuju nivoima i imaju četiri nivoa, a ja sam stigla do trećeg!

Kad sam se vratila u sobu osećala sam se istovrmeno i vrlo usameljno i vrlo slobodno. Ceo sprat prazan (Ilona otišla da uči da roni). S jedne strane,mogu da puštam kakvu hoću muziku, koliko hoću glasno, recimo, a s druge,nemam s kim da popričam o toj muzici.

Kad smo već kod muzike, nisam bila na probi gamelana danas. Počinjala je u 5.30 što je vreme kad ja krenem natrag u Denpasar, a ne vreme kad bih da stignem u Sanur, Džonatan nije mogao da me poveze natrag, pa sam ostala u sobi. Reko' taman ću na priredbu u Art Centru koju bih inače propustila.

Sele Mirka i ja na njenog konja od motora i uputile se na, kako smo mislile, petominutnu vožnju koja je trajala pola sata. Takva je gužva. Ne može igla da prođe, a kamoli da se parkira. OK, stigosmo nekako, dobismo bungus (upakovanu večericu , i vodu - standardno kod Balinežana, kao kad bi našoj publici neko uvek i u svakoj prilici delio gibanicu i jogurt), lepo od njih, čak smo i mesto našle da sednemo i sve lepo vidimo. Krenuo prvi ples, ja sva srećna, nisam ga gledala ranije, a i znam da oni ređaju plesove po značaju, od manjih ka većim, pa se radujem šta nas tek čeka! Kad ne lezi vraže, usledilo je dva sata tirade. Pevanje himne, molitva, amaterska power point prezentacija, dodela plaketa, govorancije, motivaciono predavanje... Mi smo se pokupile i otišle. Pola sata još natrag kroz saobraćajnu gužvu.

Mi možemo da čujemo sve što se dešava u Art Centru (toliko smo blizu vazdušnom linijom) i ja tek sad čujem gamelan koji bi mogao da prati neki ples. Nimalo mi nije žao što smo otišle. Žao mi je što nismo pošteno zakasnile. Ali onda ne bismo dobile večericu koju sam ja upravo u slast smazala.

Što je džabe i Bebi je milo.

I vi ste mi mili!