Stvari su se ovde malo primirile, dani dobili uobičajeni raspored (sa uobičajenim kašnjenjima i otkazivanjima) pa nisam imala mnogo šta da vam pišem, a da vas ne ubijem od dosade. I dalje otkrivam po koju novu voćku ili cvet, ali sad je to u razumnim merama. Juče, međutim, su Iloni i meni čula bila malo preopterećena. Odvezle smo se njenim motorčetom do Ubuda (dobar je vozač, malo brža za moj ukus, ali sigurna je) i posetile muzej Antonija M. Blanka, tzv. Dalija Balija (jako se time ponosio). Evo linka za website muzeja: http://www.blancomuseum.com/
Skulptura nad stepeništem je najveća skulptura na svetu, napravljena je od italijanskog mermera i visoka je 15 metera jer je on bio rođen 15. (Krov muzeja ima 9 uglova jer je bio rođen u Septembru. Obožavam egoizam ekscentričnih umetnika!) Istovremeno je njegova je verzija balinežanskih kapija-skulptura (tzv. Kori Agung) i njegov simbol koji je dizajnirao tako što se vodenim bojicama potpisao na običnom papiru i presavio papir na pola (horizontalno). Nešto poput Roršahove mrlje. Logo se nalazi svuda, nad slikama, ulazima, pismima..
Kompleks muzeja je u stvari prostor na kom je on živeo, prostor koji sebi niko danas ne bi mogao da priušti, ne samo u kvadratnim metrima već i u materijalu, izradi, radnoj snazi...
Pogled sa krova muzeja:
U samom muzeju nismo smeli da fotografišemo, kao ni u studiju, ali za
studio ja nisam doznala dok nisam već islikala mali milion sličica
(Iloninim aparatom), pa evo ih.
Ljubim vas, budite mi dobro i pišite kako ste, šta radite, kuda idete.
Нема коментара:
Постави коментар