praznik

se tako zove jer su dani prazni.

Eto, sela ja da vam pišem pismo ni o čemu, kad evo ga Gus (Šarkin drugar), a za njim i Šarkina mačka (koja je ovde u bašti na čuvanju). Zavukla mi se pod sto i neće da ode. Nije da mi smeta, ali nije ni da nema šta da sruši ili kako da se povredi.

Sedeli tako Gus i ja, pričali (Hiro - mačka, je u nekom trenutku sama otišla), on me učio indonežanskom, kad evo je Radka sa pozivom na beherovku sa tonikom. Mmmmm.

Do sada smo sedeli i čaprazdivanili.

Već smo se dogovorili da će Gus da nas vodi u petak u neku galeriju koju je Radka već neko vreme htela da poseti.

Možda vi ni ne znate ko je Radka. Devojka iz Slovačke, živi ovde u kostu i na Darmasisvi je na slikarstvu. Otud i zanimanje za galerije.

Dakle malo manje prazan praznik.

Ipak, ima i to svoje dobre strane. Kao prvo, odnela sam tonu veša na pranje pa ni nemam mnogo šta da obučem, zatim nisam trošila pare i uspešno sam smesila omlet sa pečurkama u kiselom mleku. A i Džejn je provela dan u kostu, pa sam se i s njom lepo popričavala. Jesam se malo provozala biciklom, išla sa Žužanom da odaberemo poklon za Radku, ali ništa vredno pomena nisam spazila.

Šarka je stigla u Češku, a još uvek čekamo Minu da nam se javi.

Ljubim.