Ali ko sam ja da sudim? Ako ljudi nalaze mir i zadovoljstvo u stvaranju
naivno-amaterske umetnosti inspirisane Svetim Pismom, super. Hoću reći, meni ovo nije dovoljno ozbiljno, ili će se stvarati ili će se odmarati, a ovako ni-tamo-ni-vamo. Štreber u srcu i duši. Ipak, ruku na to štrebersko mi srce, koncept je još u povoju, što bi rekli, i mislim da može da se razvije u nešto stvarno dobro. Ideja radionica je i ovako devalvirana od strane arty-farty krugova i jedino čemu služi je da raznorazni trećerazredni teatri pokreta dobiju crkavice od još raznoraznijih nevladinih organizacija. Valjalo bi obnoviti je.
Nego, mi se ovde igramo bojicama i sličicama, pišemo pesmice, razgovaramo... Jedemo lepu hranu, pogled je divan, plivamo u bazenu. Ja u sobi imam i televizor, sa Fox kanalima koje nisma videla, pa eto, preko dva meseca!
Ne mogu da verujem da su Tina i Džonatan plaćeni da žive na Baliju i da im je ovo posao! Nema teorije da bi naša crkva ikada platila i podržala ovako nešto. Ali ne košta probati. Uostalom, ne mora crkva ni da podrži. Ima ovde ljudi koji su sami platili svoje učešće.
No, uz svu prirodnu lepotu, ja ipak jedva čekam da se vratim u Denpasar i da vežbam ples i gamelan.
Tokom jedne od vežbi, trebalo je da oslikamo na maskama "svoje unutrašnje ja".
Evo sličice nas sa svojim maskama.
Ne možete baš lepo da vidite detalje na mojoj (imama cvetiće na jagodicama), a i nisam stigla da je završim valjano za dva sata koliko nam je za tu vežbu dato, ali nema veze.
Mnogo mi nedostajete i sve vas ljubim i volim!
Nego, mi se ovde igramo bojicama i sličicama, pišemo pesmice, razgovaramo... Jedemo lepu hranu, pogled je divan, plivamo u bazenu. Ja u sobi imam i televizor, sa Fox kanalima koje nisma videla, pa eto, preko dva meseca!
Ne mogu da verujem da su Tina i Džonatan plaćeni da žive na Baliju i da im je ovo posao! Nema teorije da bi naša crkva ikada platila i podržala ovako nešto. Ali ne košta probati. Uostalom, ne mora crkva ni da podrži. Ima ovde ljudi koji su sami platili svoje učešće.
No, uz svu prirodnu lepotu, ja ipak jedva čekam da se vratim u Denpasar i da vežbam ples i gamelan.
Tokom jedne od vežbi, trebalo je da oslikamo na maskama "svoje unutrašnje ja".
Evo sličice nas sa svojim maskama.
Ne možete baš lepo da vidite detalje na mojoj (imama cvetiće na jagodicama), a i nisam stigla da je završim valjano za dva sata koliko nam je za tu vežbu dato, ali nema veze.
Mnogo mi nedostajete i sve vas ljubim i volim!
Нема коментара:
Постави коментар