Taman čovek pomisli biće ovo jedan dosadan dan, kad-ono!
Tina i Džonatan je trebalo da me pokupe oko 9 da idemo zajedno u nabavku (oni imaju kola, pa tako možemo da odemo do jednog od supermarketa gde su cene povoljnije i gde možemo da kupujemo u većim količinama, je l' te, kao kod kuće), ali su kasnili sat vremena. Nikakav problem, međutim, nismo odmah otišli u nabavku. Prvo smo svratili do prodavnice u kojoj prodaju balinežansku svečanu odeću: kebaje (svečane košulje), kaine (svečane suknje), selendangove (marame koje Balinežanke nose kao pojaseve, a Muslimanke kao hidžab), midere i druge stvari koje su potrebne da bi moglo da se prisustvuje ceremonijama (učesnici nose tradicionalne kostime). Već sam vam pričala da ću morati sebi da kupim taj komplet. E pa, kebaju ću dobiti od Tine i Džonatana. Sve devojčice će ih dobiti, pošto će nas uniformisati za nastup, a kebaje moraju da se šiju po meri, pa ne bi ni mogao niko drugi da ih nosi posle nas. Kaine i pojaseve pak, mogu da nose ljudi različitih veličina, pa ćemo njih dobiti samo za izvedbu. Midere/korsete niko ne želi da deli, čak i kad bi moglo, pa ćemo to sami nabaviti. Ja sam svoj kupila danas. Ostaju mi kain i pojas još. Kebaja će biti bela, pošto je to najsvečanija boja i može da se nosi na svaki tip ceremonije, od venčanja, preko slava, do sahrana. Za kain i pojas još nisam sigurna kakva su pravila, moraću da se raspitam.
Onda smo napokon otišli u nabavku, kupila sam što sam mogla danas od potrebština (voće, musli, jogurt, kafu, sredstvo za čišćenje, štapiće za uši...- čovek nije ni svestan kakve mu sve gluposti trebaju u životu dok te gluposti ne počnu da nestaju), a zatim smo se uputili do krojača na merenje za kebaju. Obim grudi mi je jedan metar! 100 santimetara sam u sise sabila (izvinjavam se, stilska figura paroemion je zahtevala ponavljanje slova s)!
Pošto smo već tada bili u Sanuru, uputili smo se kod njih na ručak i ostali tamo jer je trebalo da počne proba gamelana. Druge vrste gamelana. U stvari, treća vrsta koju sam ja do sada spoznala. Mislila sam ima sam metalan i od bambusa. Međutim, ima više metalnih. Onaj na kom ja učim, svira samo jednu oktavu, ovaj danas svira tri! Instrumenti su potpuno novi, udaraljke bele,i još uvek se drvo sija od laka. Zvuk je mekši i nežniji. Kad su završili sa svojom probom malo sam i ja zasela za đegog tog gamelana i vežbala svoje. I ako ovaj đegog ima više nota (7 ne 5) kako bi mogao da svira više oktava, valjalo je samo ignorisati dve note da bih mogla da sviram svoje deonice kao da sam na đegogu na koji sam navikla. Iz prva je bilo zbunjujuće, ali na kraju sam uspela da odsviram sve tačno, u pravilnom tempu i bez gledanja u note! I dalje bih volela da imamo probe svaki dan do priredbi, ali po prvi put verujem da ću biti spremna.
Nakon svega toga smo otišli na, mislim, zasluženu večeru na plaži, pa natrag u kost, gde su nam Tina i Džonatan priredili još jedan poklon. Dobili smo rešo na plin! Ne znam kako ćemo ikada da se odužimo tim ljudima za sve što čine za nas!
U kostu je bila i Šarka, pa sam se i s njom malo popričala, ali ne mnogo pošto sam sela vama da pišem, a i ona je bila umorna. Sutra pleše na jednoj ceremoniji! Jedva čekam da je gledam. To je ogromna čast, belkinja pleše na balinežanskoj ceremoniji! Četiri godine privatnih časova, dve godine Darmasisve i evo, san joj se ostvaruje.
Moraću da se obučem u balinežansku svečanu odeću koju ću pozajmiti od Tine. Kuku-lele, da vidite šta ću obući! Roze čipka sa srbrnim detaljima! Ja tako zamišljam likove u latinskim sapunicama!
Nego evo lepog primera svečane balinežanske odeće: http://www.zoombali.com/blog/
Svašta vam ja napričah, i nemam pojma koliko je sve imalo smisla, ali jako sam umorna i svašta se dešava, pa mi misli nisu baš najorganizovanije.
Volim vas.
Tina i Džonatan je trebalo da me pokupe oko 9 da idemo zajedno u nabavku (oni imaju kola, pa tako možemo da odemo do jednog od supermarketa gde su cene povoljnije i gde možemo da kupujemo u većim količinama, je l' te, kao kod kuće), ali su kasnili sat vremena. Nikakav problem, međutim, nismo odmah otišli u nabavku. Prvo smo svratili do prodavnice u kojoj prodaju balinežansku svečanu odeću: kebaje (svečane košulje), kaine (svečane suknje), selendangove (marame koje Balinežanke nose kao pojaseve, a Muslimanke kao hidžab), midere i druge stvari koje su potrebne da bi moglo da se prisustvuje ceremonijama (učesnici nose tradicionalne kostime). Već sam vam pričala da ću morati sebi da kupim taj komplet. E pa, kebaju ću dobiti od Tine i Džonatana. Sve devojčice će ih dobiti, pošto će nas uniformisati za nastup, a kebaje moraju da se šiju po meri, pa ne bi ni mogao niko drugi da ih nosi posle nas. Kaine i pojaseve pak, mogu da nose ljudi različitih veličina, pa ćemo njih dobiti samo za izvedbu. Midere/korsete niko ne želi da deli, čak i kad bi moglo, pa ćemo to sami nabaviti. Ja sam svoj kupila danas. Ostaju mi kain i pojas još. Kebaja će biti bela, pošto je to najsvečanija boja i može da se nosi na svaki tip ceremonije, od venčanja, preko slava, do sahrana. Za kain i pojas još nisam sigurna kakva su pravila, moraću da se raspitam.
Onda smo napokon otišli u nabavku, kupila sam što sam mogla danas od potrebština (voće, musli, jogurt, kafu, sredstvo za čišćenje, štapiće za uši...- čovek nije ni svestan kakve mu sve gluposti trebaju u životu dok te gluposti ne počnu da nestaju), a zatim smo se uputili do krojača na merenje za kebaju. Obim grudi mi je jedan metar! 100 santimetara sam u sise sabila (izvinjavam se, stilska figura paroemion je zahtevala ponavljanje slova s)!
Pošto smo već tada bili u Sanuru, uputili smo se kod njih na ručak i ostali tamo jer je trebalo da počne proba gamelana. Druge vrste gamelana. U stvari, treća vrsta koju sam ja do sada spoznala. Mislila sam ima sam metalan i od bambusa. Međutim, ima više metalnih. Onaj na kom ja učim, svira samo jednu oktavu, ovaj danas svira tri! Instrumenti su potpuno novi, udaraljke bele,i još uvek se drvo sija od laka. Zvuk je mekši i nežniji. Kad su završili sa svojom probom malo sam i ja zasela za đegog tog gamelana i vežbala svoje. I ako ovaj đegog ima više nota (7 ne 5) kako bi mogao da svira više oktava, valjalo je samo ignorisati dve note da bih mogla da sviram svoje deonice kao da sam na đegogu na koji sam navikla. Iz prva je bilo zbunjujuće, ali na kraju sam uspela da odsviram sve tačno, u pravilnom tempu i bez gledanja u note! I dalje bih volela da imamo probe svaki dan do priredbi, ali po prvi put verujem da ću biti spremna.
Nakon svega toga smo otišli na, mislim, zasluženu večeru na plaži, pa natrag u kost, gde su nam Tina i Džonatan priredili još jedan poklon. Dobili smo rešo na plin! Ne znam kako ćemo ikada da se odužimo tim ljudima za sve što čine za nas!
U kostu je bila i Šarka, pa sam se i s njom malo popričala, ali ne mnogo pošto sam sela vama da pišem, a i ona je bila umorna. Sutra pleše na jednoj ceremoniji! Jedva čekam da je gledam. To je ogromna čast, belkinja pleše na balinežanskoj ceremoniji! Četiri godine privatnih časova, dve godine Darmasisve i evo, san joj se ostvaruje.
Moraću da se obučem u balinežansku svečanu odeću koju ću pozajmiti od Tine. Kuku-lele, da vidite šta ću obući! Roze čipka sa srbrnim detaljima! Ja tako zamišljam likove u latinskim sapunicama!
Nego evo lepog primera svečane balinežanske odeće: http://www.zoombali.com/blog/
Svašta vam ja napričah, i nemam pojma koliko je sve imalo smisla, ali jako sam umorna i svašta se dešava, pa mi misli nisu baš najorganizovanije.
Volim vas.
Нема коментара:
Постави коментар