Neverovatno, i česnica (imali smo u stvari dve pogače, ali samo jedna je bila česnica, sa novčićem) ruska salata i polažajnik i badnjak... ni kiša nije padala. Baš nam bi lipo.
Pored Džonatana mi ništa nije bilo teško, paralelno smo radili u kuhinji, nismo se sudarali, smejali smo se i šalili, sarađivali... Sve vreme sam imala osećaj kao da znam šta radim, a ako ne znam - pitam, on mi pokaže, ja onda nastavim kako mi je on rekao... A valjda mi je i navežbano nepce i oko u maminoj kuhinji malo pomoglo. Čak je i savet da odradim to kao sa štrikanjem i potražim na internetu, upalio (divni ljudi koji dele svoje znanje slobodno, otvoreno i besplatno sa strancima).
Inače, zamalo da zaboravimo da stavimo paricu. U receptu ne piše: "Sada ubacite paricu." a mi bukvalisti i štreberi, sledimo recept u korak.
Elem, gomila ukusne hrane je bila, svako je nešto doneo. Radka i Žužana su pravile neku improvizovanu poslasticu sa makom koji su prokrijumčarile iz Slovačke (mak je ovde ilegalan), Ilona je pravila pitu s jabukama, grožđicama i cimetom, Sabin iz Holandije je naseckala tonu voćne salate..., ali hleb (česnica) i ruska salata su bili pravi hit. Em novčić (našao ga je Ilonin dečko, Alhemiro iz Venecuele), em ljudima dosadio pirinač, em ukusno, em lepo ukrašeno sa pletenicom, em miriše... Tokom večeri, čujem ljude po sobi kako komentarišu, neki se pitaju odakle hleb, drugima drago što ima hleba, treći pak iznenađeni da sam ga ja napravila (sa Džonatanom, s kojim je tako lako i zabavno bilo stajati u kuhinji satima i praviti hranu, da je to neverovatno!). Pa me pitaju, a jesi li ga premazala jajima da bude ovako zlaćano-braon, a kako ste napravili pletenicu, jesi li odelila testo za nju ili si plela na samoj pogači, i sve tako. U svakom slučaju, hleb je ovde retka stvar sam po sebi, a kamoli dobar, domaći hleb, pogača. Baš sam ponosna.
A za rusku nismo uspeli da nađemo kuvanu šunku, pa smo koristili i belo i tamno pileće meso (koje je bilo preostalo od supe za prelivanje ćurke). Kris je rekao da je to najbolja salata koju je ikada jeo (U Australiji, kaže mi, se zove kozglov ili nešto sl.). To voli da kaže i za moju kafu (ne da se zove kozglov, već da je najbolja kafa). Mislim da u stvari samo voli da mu neko sprema. Ipak, nije bio jedini u pohvalama, evo malopre, kad sam pomenula Iloni da sam ono malo što je ostalo ponela sa sobom u kost, okice joj se otvorile, zasijale i samo je ciknula: "Imaš rusku salatu?!" Morala sam i to malo da podelim. Kad voli.
Polažajnik, kao što valja, prva osoba koja je došla, pa po njemu da se sudi naredna godina. Bio je to dragi Paja iz Češke, darmasisvanac od pre neku godinu koji se zaljubio, verio i sad će da se ženi i živi ovde na Baliju. Posuli smo ga pirinčem i kukuruzom (za kokice), a to svima bi nekako lepo, pa sam posle sve posipala dok su palili svoje badnjačiće.
Badnjak smo palili u dvorištu, polio ga Paja medom, poželeo koju lepu želju Džonatanu i Tini, a ja sam onda razdelila grančice okolo-naokolo ljudima, da svako ima svoj badnjak da pridoda vatrici i poželi sebi nešto lepo za narednu godinu.
Malo sam sve prilagodila, pojednostavila i kombinovala, ali šta-ću, morala sam da se snalazim.
Veče smo završili sa trećim, poslednjim delom "Gospodara prstenova".
Niko mi nije prišao da se žali da ga boli stomak, niko se nije otrovao i završio kod lekara, toaleti nisu zauzeti okolo-naokolo. Dakle, uspeh!
Već planiramo i dva Uskrsa. Kako se farbaju jaja?
Da, kiša nije padala za Božić, ali zato je počela da pada sutradan izjutra i nije stala ceo dan, pa ja nisam mogla da se mrdnem iz Džonatanove i Tinine kuće. Nastavila je i dan posle, probali smo da sačekamo da stane, ali smo se ubrzo manuli ćorava posla i odvezli su me kući.
Nije frka u u putu od Sanura do Denpasara, nego u pakovanju moje bicikle u kola po kiši i onda šetnji od kola kroz moj gang do kosta. Polivanje i rečice u kojima pliva ni ne želim da znam šta sve ne.
Evo i danas opet ceo dan pada kiša u svim oblicima, jačinama i gustinama i to bez prestanka, pa ne izlazimo iz kosta ni da kupimo da jedemo. Ukusni ostaci hrane su, u takvoj situaciji, više nego dobrodošli. Jesam jednom uhvatila neku pauzu u kiši, ali nisam ni 10 minuta bila napolju, a ono tuš! Sva sreća pa sam bila na bicikli i imam kabanicu k'o šator, pa su mi se samo nogavice pri dnu natopile i to i ako su bile smotane.
Sutra bi trebalo da opet počne škola, ali nam profesorka ne odgovara na sms-ove pa možda i poljubimo vrata.
Mislila sam, kad se vrati Šarka da je zamolim da u njenoj kuhinji nešto spravim (ona ima šporet sa rernom, a ja sam se evidentno primila). Za neki manji broj ljudi, pa da stvarno ugostimo Džonatana i Tinu kao što su ljudi zaslužili. Ova žena sa interneta ima recept i za proju i čini mi se izvodljivim. Sa indonežanskim feta sirom, koji je i sam već zamena za feta sir koji bi bio zamena za naš beli sir, ali šta je tu je.
Ljubim.
Нема коментара:
Постави коментар