Tako nam se zove orkestar, grupa, sangar, šta-li.
Pa prošlo i to čudo! I više nego prošlo, baš je dobro prošlo. Da sam znala
koliko će to veliko da bude i koliko ljudi će nas gledati, bila bih daleko
nervoznija. Ovako, ništa. Samo mi bi lepo i zabavno.
Prvo smo imali probu u 5 ujutru, pa natrag u kost na odmor, pa natrag u Art
Centar u 3.
5 sati je trajalo oblačenje, nameštanje frizura, šminkanje... A
samo jedno veliko ogledalo na nas 30ak!
Nego izađosmo mi na tu scenu i ne obrukasmo se. Dobili smo mnoge aplauze,
uzdahe i čestitke, ali najvažnije je bilo to što su Balinežani progutali tu
našu kombinaciju zapada i istoka. Ne znam koja sve pravila nismo prekršili
juče svojim nastupom, al' nit nas je grom udario, nit' su nas kamenovali,
čak je Ave u publici čuo oca kako sinu objašnjava da treba da se smiri i da
nas sluša jer je naš nastup nešto jako retko i dobro.
Sad sam malo šlogirana ceo dan, svako malo spavam, ali valjda će sve
sutra natrag u normalu.
Ljubim.
Нема коментара:
Постави коментар