Nisam izlazila danas. Praznik je veliki, ali ne svuda po ulicama sad
ludilo kao kod nas za Novu Godinu, nego u hramovima i kućnim
molitvenicima, da ih tako nazovem (svaka kuća/gang ima svoj molitveni
prostor, kao kad bi naše zgrade od ćoška do ćoška imale svoju kapelicu),
pa ništa ne radi, nigde nikoga nema. Da bi se bio deo ceremonija mora
se obući u tradicionalnu odeću, a ja u tome ne mogu na biciklu, pa sam
ostala kod kuće. Ali ono malo što sam videla od ulica, predivno su
ukrašene. Visoki dekorativni štapovi od bambusa svuda niz ulicu.
Pročitajte više o galunganu na wikipediji: Galungan.
Od redovnih dešavanja, ništa novo.Ilona nam je slomljenog srca, pa malko plače, pa je tešimo neutešnu, al' neće da sluša.
Sutra idem na picu i filmove kod Džonatana i Tine i tako...
Нема коментара:
Постави коментар