Ples, gamelan, ples, gamelan...
Danas sam završila jedan od ona
tri članka koji su Bejlijevi naručili od mene. Dopada im se, bar
Džonatanu, još uvek čekam odgovor od Tine, ali kao i uvek sa pisanjem,
treba ga doterati.
Sutra opet ples (balinežanski), gamelan, ples (moderni) i sastanak
povodom venčanja na koje smo svi pozvani u subotu. Hoćemo mladencima (Paja i Ajra, pisala sam vam o njegovom krštenju) da
priredimo malu priredbu. Ja sam u jednoj knjizi koju je Ilona donela iz
Đogđakarte našla balinežansku narodnu svadbenu pesmu na indonežanskom i
engleskom, pa sam mislila to da im izrecitujem. Ja na engleskom, a
drugar Awe na indonežanskom.
Radujem se svadbi, ali me nervira što moram oda nosimo baćinežansku
odeću. Ne mogu da dišem, sednem, živim onako utegnuta! Ali to ti je
kompromis dve kulture. Hrišćansko venčanje na balinežanski način
Kad ovako pogledam svoj mejl, ne čini se kao mnogo, ali ja sam ipak
umorna kao da sam trčala maraton. I jedva imam vremena i za šta. Nisu
samo probe i časovi ili pisanje umarajući, već i put od i do Sanura,
druženja, čavrljanja, veš, nabavka, čišćenje sobe...
Lete dani. Početkom juna bi trebalo da idemo u Džakartu, na ceremoniju
zaključenja ove godine Darmasisve.
Ljubim.
Нема коментара:
Постави коментар