Slavlje i veselje

Danas smo se družile, mi devojke iz kosta + Šarka (ona je dve godine bila Darmasiswa student na plesu, a zatim je ostala ovde i evo već 4. godinu je tu; radi kao učiteljica u nekoj kineskoj školi). Malo smo plesale, Radka nas je skicirala (ona je isto "darmasisvanac", studira slikarstvo i juče joj je bio rođendan), išle u vegeterijanski varung, posetile Šarku u njenoj kući (niz ulicu od kosta), a zatim smo išle na večeru kod Džonatana i Tine gde je Luis (Kinez-Englez, momak iz kosta, već drugu godinu na, pogodićete, Darmasisvi; studira gamelan i muzički je genije, svira mali milion instrumenata) pravio prolećne rolnice. Lepe su bile rolnice, čak sam i pomogla u motanju, ali kad je došlo vreme ića i pića, ja sam se ufatila leba, putera i kačkavalja koje su Bejliji izneli. Nostalgija, šta li.

Hoću mamine punjene kiflice! I rusku salatu. I jogurt!

(malo sam se doterala u Fotošopu)

Sir se može videti u gornjem desnom uglu, francuski buđavi bri, njam-njam. Još jedna posalstica je čaj od jasmina sa ledom. I ovde se čajevi puše, samo od hladnoće, ne toplote.

(rolnice - meni nekako izgledaju neobrezano, da prostite)

Ljudi sa svih strana sveta na jednom mestu, to je uvek dobro, ima o čemu da se priča i šta da se čuje.

Ja sam, babski, pričala sa Minu o košavi (opet ta nostalgja). Oni imaju slične probleme sa vetrom u San Francisku i promajama u prolazima između zgrada. Pričala sam joj kako ova naša traje ili 7 ili 14 ili 21 dan, kako može da te zimi nosi preko leda, kako spušta temperaturu kao što je vlažnost ovde diže.

Kažu da je na Baliju najkišniji mesec i najtopliji, tj. takav je osećaj zbog vlage.

Sećam se, mi smo na radiju sa temepraturom uvek davali i subjektivni osećaj, npr. temperatura je +2 ali duva vetar 5m/s, pa je ond subj. osećaj kao da je -2, recimo. Imali smo tabelu, sve.

Ah, vremenska doba. Ja u jesen najviše volim zvuk lišća koje mi pucketa pod nogama. A i boje su jako lepe.

Priroda ovde jeste lepa (zeleno, volim te zeleno), ali na žalost nemaju parkove kao mi, tako da prošetajte se malo Tašmajdanom za mene.

Nego, odlutah ja.

Bejliji u svojoj kući imaju razne instrumente i baletsko ogledalo, pa smo i tamo malo vežbali. A onda je valjalo pomoći i u spremanju i pospremanju, pa smo se zadržali malo duže.

Sutra je balinežanski praznik, Tumpek Vajang i Minu (iransko-japanska kombinacija) i ja smo pozvane na svečanu večeru sa Bejlijima kod jedne od poznatih balinežanskih koreografa koja je uz to udata za jednog od najpoznatijih lutkara na Baliju (profesor na mom Fakultetu).

Na ovaj dan Balinežani darivaju Gospodara Lutaka i blagosiljaju same lutke (koje koriste u pozorištu senki).

Jedva čekam!