Pa ja sam bila zadovoljna današnjom probom. U stvari i dan je bio dobar. Ništa nešto mnogo posebno, ali sve nekako potaman. Ustala kad mi se ustajalo (nema više navijanja sata), oko 9, popila kaficu, vrzmala se po internetu, vežbala (ne odustajem ja od plesa, najzabavniji vid vežbe), pa se uputila na probu.
Već nedelju dana po mene dolazi Rizal, sin žene koja radi za Džonatana i Tinu kao kućna pomoćnica i jako joj je bilo stalo da počne i on nešto da raducka za njih. Džonatan je smislio da bi šoferisanje mene mogla da bude prva proba. Naime, ja sam do sada na probe išla svojom bicklom i ako niko nije mogao da me poveze natrag, odlazila sam na sred jer bi me inače mrak sačekao na putu. Pošto nam se izvedba opasno približila, a Džonatan je u Americi, ja sam sad jedina na đublagu i trebam im na svakoj probi od početka do kraja. Dodatno, pošto su Džonatan i Tina u Americi, nema nikoga da me poveze sa sve biciklom. Džonatan je predložio taksi, ali tu se javio drugi problem. Psi! Ja ne mogu sama da prođem gangom, uvek zamolim nekog da me otprati na ulicu i sa ulice do kosta, a taksista to ne bi bio voljan da radi. I tako se došlo do ideje sa Rizalom. Pošto svi i ovako i onako dobijamo od skora pare za transport (100 dinara po probi što je jednako dvema vožnji bemoom), oni su te pare preusmerili na Rizala, samo malo više, 200 dinara u jednom smeru. Sa proba me vraća Simbi, koja živi sobu do mene (pre je bila ispod, a Džejn do). Sad se vi pitate što me Simbi ne vozi i na probe, nego bacamo pare? Pa Simbi radi i na probe ide sa posla. Mogla bi ona mene ujutru da odveze do Sanura, pa ja tamo da blejim ceo dan, leškarim na plaži, ali nemam ja para za to. I eto, tako ja dobih
šofera na dobrom motoru, koji zna jezik, ulice...
Probu je počela sat vremena ranije za nas iz zadnje klupe, tj. tri sata probe sad imam 4 puta nedeljno. Meni to odgovara.
Polako planiram šta ću i gde ću krajem jula. U avgustu nemamo stipendiju, pa imam opciju da budem kod Šarke ili Džonatana i Tine besplatno. Jedino što, Šarka ima mačku koja ujeda (već me je ujela,
sećate se), a Džonatan i Tina imaju dva psa u dvorištu. Ne bi to bio veliki problem da su oni tu, ali neće ih biti gotovo ceo avgust (opet će putovati, samo u Mađarsku tada). Vraćaju se veče pre nego što ja krenem vama natrag, što znači da nema nikog da me provede pored pasa ili proveri da li su vezani. Ako mi Nemanja dođe u posetu to će biti super jer je on lud za psima i moći ćemo da uživamo u kući u Sanuru. Ako ne... ne znam šta ću.
